Ritam

Usledilisu nastupi uživo sa Boškom Drljićem... Z: ... filozofom i humanistom, oduševljenim pristalicom predviđanja buđnćeg Trećeg svetskog rata, tzv, trice... kad objašnjava Ijudima uz pomoć ruku (pokazuje mi čuvena tri prsta) ... On je toliko siguran u pređstojeći događaj da se unapred raduje toj kataklizmi. Samo čeka, pošto treba da doživi taj sudbonosni susret sa Nirdalom, tj. sa Tunguruom našeg šuma, odnosno Tunašuom. Nirdala je čuvena zmijurina, dugačka oko 10 metara, debljine bandere, cme boje, sa dva cma roga na glavi, razumna zmija koja govori. Kad se bude sreo sa njom, baci će joj crvenu maramu na glavu i ako to uspe ona će mu reći sve tajne u vezi predstojećeg Trećeg svetskog rata. Ona zna tačke na zemlji odakle će se slati poruke svetu, koje pomke i kome će se uputiti. Naravno, Boško će ih uputiti. Boško Drljić je došao iz Sarajeva рге 8 godina, gde je radio kao mesar. Prodao je stan i sav svoj tako stečeni novac uložio u projekat susreta sa Tungnrom. U to vreme, kad je on kretao iz Sarajeva, Tungur se nalazio oko Lazarevca, ali se pomerio i sad je trenutno 3 kilometia južno od Gomjeg Milanovca, u selu Semedraži. Za lov na njega, Boško je spremio oklop koji se sastoji od kante s probušenim otvorom za oči i usta, zatim metalnog kostura na kojem se spreda nalazi saobraćajni znak, a od pozađi umontirana kosa i plug, da ue može da ga iznenadi s leđa. Inače, spsoznaje postojanje Tungura pročitavši u Politikinom Zabavniku celu priču. Posle toga je imao viziju da je to istinsko biće, pravi susret, realan, posle koga je ogluveo na jednu uvo. To se desilo kad je prolazio pored nekog groblja, a zmija je toliko jako siktala da mu je upropastila sluh. U okolini Milanovca zapalio je jeđnu šumu. Pošto je sa sobom iz Sarajeva dovukao dokumentaciju - imao je drugu po veličini novinsku arhivu u privatnbm posedu u bivšoj Jugoslaviji i sve strpao u svoju brvnam - koja je izlgedala više kao ona brana što ih prave dabrovi. Jedne noći je čitao, zaspao pri svetlosti sveće i sve je planulo. Najgore od svega je što je u tom požara izgoreo i kazan u kome je Boško držao svoj lek koji leči sve, od side do mamurluka. Najveća greška čovečanstva. Inače, sve što mu treba u životu su hleb i novine. Prava poslastsica mu je „Nindža”, ono novinsko izdanje. Spava gde stigne, najčešće kod seljaka u štali ili ambaru. Zimi spava uvijen u neki tepih, kao u palačinku, tako da mu ni najači sneg ne može ništa. Često bi mu se dešavalo -da tako prepadne Ijude, izronivši iz beskrajne beline, ravno niođkuda, stresajući sneg sa sebe. On ima još niz dragih projekata, na primer, projekat ufcrštanja čoveka i kupusa, gde će se dobiti Čokus, razuman kupus koji govori. Iz toga proističe i projekat ukrštanja Čokusa i zeca odakle će se dobiti Samojed, i to dupli Samojed, razumeš, zec jede kupus, a čovek jede zeca. Prvi vea nastup bila je gitarijada u Čačku '9O. Z: Boško Drljić je izašao kostimiran i otpevali smo himnu Velikom Gospodara. Razmišljali smo puno ko je Veliki Gospodar, izgleda da je to Bjesomar, poglavar Bjesova, mitskih bića koji po srpskoj legendi on šalje da opsedaju i odvraćaju Ijude s pravog puta, i to postižu na vrlo banalne načine teraju Ijude da lažu, đa piju, da vrše preljubu, što u Srbiji sve naravno cveta... Mislim, možeš da nabrojiš 10 božjih zapovesti i ovde se sve krše. Boško je imao viziju Gospodara i kroz svoje rituale ga viđa na sve kompletnije. Na tom koncertu je otpevao „Veliki Gospodara, klanjamo ti se mi . Danas je to cela priča, Inače, bio je shaubom na glavi, izgledao je kao astronaut sa skanfanderom. Na istoj gitarijadi naš gitarista Zoran Filipović dobio je od R. M. Točka diplomu i tog trenutka postao prvi srpski diplomirani ritam gitarista. Dirljiva scena. Zoran Filipović je prišao i poljubio raku majstora, Točak muje tom prihkom rekao; „Evo, još uvek si ritam gitarista, ali želim ti jednog đana da postaneš solo gitarista . Što je on i postao. Sad, na ovom materijalu, može se čuti kako čovek plete, mislim da imamo najbolji gitaristički par na svetu I kad se dozivaju i kad svirajuunisono. Л onda dolalzi period krvi i znoja. Kaseta ima tnlak odziv, raspad Jugoslavije je u loku. Zoran napušta slikarsku karijeru, ženi se i dobija klinca, žive od humanitarne pomoći

rodilelja, gnipa je uslanju hibernacije, vremeposvećuju „razl ijanju svojih mozgova na s\>e rnogt/će načine. Zoran: Juna ’92. formira se nova postava, dobijamo fenominalrra novu ritam sekciju. Održavamo 20 proba za mesec dana i potom veliiđ koncert u Milanovcu. Išli smo svuda po Srbiji, svirali pred Ijudima koji ništa nisu znali o паша, uigravali smo materijal koji danas ovako ne bi zvučao da nije bio kaljen na tim nastupima. Imali smo izuzetno jaku vizuju o tome šta hoćemo kad smo u julu ’93 ušli u studio. Predrag Dabić: Postoje dva puta da se napravi materijal, a to je da se prvo krene od ideje da se napravi ploča, a posle nastupa uživo. U ovom slučajn, ploča je prvo odsvirana, pa tek onđa usnimljena, znači pročišćena je u toj meri da se ne postavlja pitanje izvodljivosti materijala. Maks: Uvek smo želeli neki koncept, ali tek kada smo taj materijali disciplinovali, smatrali smo da je koncept rođen. Dabić: Рге prvog albuma, mi smo sedam dana uvežbavali pesme koje su postojale u raznim oblicima, pa smo onda ušli u studio i eksperimentisali sa duvačima i klavija turistima, pošto ti tek tu dode ideja, i sve se oblikuje iz mesta. Maks: Nije postojao Cvrst sastav. A kod ovog drugog albuma se oseća da ga je zaista tadila grupa a u Srbiji je retkost da grupa uopšte postoji. Dolaze nastupi po Beogradu i Srbiji... Godinu završavaju kao pobednici zaječarske gitarijade i s materijalom koji je konačno objavljen '94. za ITV Melomarket iz Beograda. Pričamo o hard rocku kao srpskoj nacionalnoj šifri. Zoran: To smo oduvek želeli da uradimo, da izvučemo od njega ono što valja. To se poklopilo sa nastojanjima američke grupe naše generacije, s tim što smo stvamo bili začuđeni kad smo bili Nirvanin album „Bleach”, Ijudi rade isto što i mi i misle na sličan način, čak su iste generacije. Trovali su se pankom, svim i svačim, ali koga ističu? Zoran; Swans, možda najznačajnija grupa svih vremena, zadivljeni smo njibovom pomerenošču sa životom, uspeli su da stignu do ođa životu, na najbolji način, kroz čistilište. Shvatili su da je život sveta stvar , znači ono što ti je dao Bog, što nesmeš sebi da oduzmeš, a ni drugome. To je istina i oni su to shvatili i to rade. Postoji još masa dobrih grupa, The Fall npr.... A uz to smo našli u našem gradu ekipu koja će raditi istu stvar sa napia, koji pričaju ono što mi pričamo u pesmama u prozi, recimo da su oni destilat onoga što se u Gomjem Milanovcu đalo okupiti, uspeli smo da njihov realni potencijal n sudaru sa našim idejama poboljšamo, razvijemo i stopimo n ovu priču. Pitarn ih šta je ono što ih privlače tome što rade Zoran; Žuđnja za životom. Maks: Tražimo svetla u podrumu duše. Bio je lan Curtis, bio je Kurt Cobain, bio je Hendrix, svi su oni na neki način gubitnici i pored svega. Hajde da umremo stari i bolesni i mžni i bogati. Živi dugo, umri star, bolestan i lud.

UrošĐURIĆ

25