Ritam
TROUBLE BOUND Opasne igre (USA, 1992) г. Jeffrey Reiner HARRY (Micheael j Madsen) je totalni looser. Cak \ I kada pobedi na pokeru, on j osvaja 5000 dolara I Lincoln S kabriolet u čijem gepeku su | jedan leš, kokain I ključ od j sefa. Zatim dolazi Patricia ј Arguette, dve mafijaške famili- I je i dosta pucnjave. „Road j j.movie" vredan pažnje (M). J
DOPPELGANGER: THE EVIL WITHiN Dvojnik (USA, 1992) | г. Avi Nesher I I | POSLE odličnog TIME-f I BOMB iz 1991. stiže Još jedan | | interesantan film Izraelca i | Avija Neshera za koga legen- I | da kaže da se pre fllma bavio | I Mosad-om. U ovom horor-| i trileru neko übija članove | | porodice Drew Ваггутоге. | I Povremeno bolesno i besmis- I ajeno, ali ipak zanimljivo (M) Jj
MANIAC COP 3: BADGE OF SILENCE Policajac manijak 3 ! (USA, 1992) r. Eilliam Lustig lAKO je Larryju Cohenu | verovatno trebalo oko 45 minu- I ta da napiše scenario za treči | deo MANIAC COP serijala, veđ J i sama člnjenica da ga je I proizveo dovoljna je preporuka I za giedanje. Good guyje, stan- | đardno odlični, Robert Davi. ! ‘t.Puno krvi, (PRO VISION) J : •
WHERE THE DAY TAKES YOU ; Gde te dan odnese (USA 1992) I г. Marc Rocco I KLINCI pobegli od kuće ј j (Lara Flynn Boyle), dileri (Kyle | J Macxlachan). übistvo, pan-j I duri, Ijubav i, iznad svega, j | porodica, izrasla na ulicama | i Holivuda, daleko ođ raskoši, I sjaja i američkog sna, čiji je j | opstanak važniji od života I glavnog člana (Dermontj I Mulroney) Vredno suza, ali i { Jrazmišljanja (VIDCOM) J
EKSPERTIZA
Filmske kritike uglavnom pišu fHmski kritičari, mada ih ponekad pišu i laici. A mogu ih pisati i lekari, advokati, automehaničari ili котроџtori. U svakom slučaju, ovde reč imaju EKSPERTI
FEARLESS (USA, 1993) г. Peter Wier OVO je priča o tome kako arhitekta Мах Klein dolazi (k) sebi nakon suočavanja sa smrću. Na početku filma on pred ogledalom tiho kaže: „Nisam mrtav", a па kraju se smeje i viče; „Ја sam živ!” U tome je štos. .Bez straha" je film koji je uradjen ,iz glave” i zato se o njemu može mnogo razmišljati i pričati. On dugo i sporo traje, čini da u stomaku sve vreme imaš tupi osećaj nelagodnosti. Stalno nešto huči i odnekud dolazi čudna svetlost. Priča se cepa od izobilja simbola, aluzija i arhetipskih slika. Svega tu ima, od straha od letenja, preko zabranjenog voća, lavirinata, tradicionalne plemenske psihoterapije, Božića, psihosomatike. smušenog psihoterapeuta, unovčavanja patnje, do imena kakva su Jona, Faith. Вугоп, Klein, Peariman.
Da je na prvo pitanje koje mu je postavio sin, .Da li si se uplašio?", Мах Klein odgovorio đmgačije, možda bi sve bilo lakše. On je rekao: „Ne, uopšte" i postao duh. Dečak je poverovao da ima oca koji nema strah, a i otac je poverovao u to. Gledajući planine, dodirujući zemlju, slušajući muziku, posmatrajući krovove San Franciska, slikajući i posećujući svoju prošlost, glavni junak ipak njuši svoj put dolaženja u đodir sa sobom. svojim osećanjima i životom. I tako uči da to što пета straha ne znači ništa sve dok пе oseti .preplavljujući Ijubav” - duboku i Ijudsku,. Da ne biti mrtav nije ništa u odnosu па biti živ. Da stid i krivica nameju smisla dok пета opraštanja. (Kupovanje darova mrtvima kako lep način opraštanjal). Više sam volela način па koji je Peter VVeir poslao publici pomku „Сагре diem...!” pravo u srce. Najjača emocija koju emituje kroz film „Feraless” jeste ledeni strah koji пе nestaje iz očiju Мах Kleina. Zato se može reći da ga je Jeff Bridges sjajno odigrao,. A možda to i jeste poenta puta (ili psihoterapije) nema sve dok se ne dodje do osećanja i saosećaja? Јег, Мах Klein prestaje da bude duh a postaje čovek onda kada njegova žena otkrije da se оп nalazi negde u sred Bošovog tunela kojim blažene duše odlaze na onaj svet, „go i sam, blizak božanskom", i kada prihvati njegov poziv u pomoć koju se on više пе stidi da traži.
Milica KRSTANOVIĆ
(Autor teksta je razvojni psiholog, saradnik Instituta za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za nenasilnu i saosečajnu komunikaciju).
74