Ritam

VIDEO RECENZIJE

GIRL FROM JERSEV Devojka iz D'ersija (USA, 1992) r. David Burton Morris Jednostavna Ijubavnapriča: devojka iz Džersija želi momka sa Mercedesom. Mercedes je nebitan, baš kao i Džersi. Vrlo lep film. KLEPTOM ANIA Kleptomanija (USA, 1993) r. Don Boyd (Tuck) Već smo gledali glupe filmove Dona Boyda (Twenty-One). Ovaj je prevršio svakumeru. Ашу Inving i Patsy Kensit kradu po robnim kućama, Ашу biva uhvaćena, Patsy je izbavi iz zatvora, zatim übije nekog kriminalca i prosvira sebimozak. Dno. TRUEROMANCE Л Prava Ijubav Ч+Ј (U5A.1993) r. Топу Scott (Vidcom) Film furioznog tempa čiji je scenario potpisao Quentin Tarantino (Reservoir Dogs), trenutno najprestižniji holivudski autor. Christian Slater iPatricia Arquette beže ka Kalifomiji sa brdom tuđeg kokaina. Svi ihjure i, konačno, stižu. Pored svega, ovde ima mesta i za Dennisa Hoppera, Christophera Walkena, Brada Pitta i Vala Kilmera. THE PIANO Klavir (NZ-USA, 1993) r. Jane Campion (First Production) Apsolutno kontrolišući vlastitu autorsku sudbinu, Jane Campion (Angel At MyTable, Svveetie) uz nešto suštinske inspiracije s jedne, i sa dosta sračunatosti s druge strane, potpisuje ostvarenje koje je kao festivalski ideal izgubilo glavnog Oskara u relativno napetoj završnici, ali je teško poverovati kako ga ova odlučna žena neće jednom i osvojiti. Igraju: Holly Hunter,HarveyKeitel, Sam Neill.

EKSPERTIZA

COUNTRV (USA, 1993) R.Cristopher Cain Bez obzira na komercijalno sjajan početak - “Singing cowboys” era tridesetih i četrdesetih u kojoj su Gene Autry, Roy Rogers, Тех Ritter i mnogi drugi svojom pojavom i songovima ispunjavali velika bioskopska platna - country je, ruku na srce, prilično sporadično inspirisao američke filmadžije. Ma kako to nekome cinično zvučalo, “soundtrack” tretman country muzike je vrlo često bio i filmski najubedljiviji primer Bogdanovichevog “The Last Picture Show”. Od 1980. godine naovamo, pak, stvari stoje nešto drugačije. Pomenute godine dobili smo film koji je pratio trend obnovljenog interesovanja za country ikonografiju (“Urban Cowboy” - Jamesa Bridgesa), sjajan biografski film o Loretti Lynn (“Coalminer’s Daughter” - Michaela Apteda) i ne manje interesantan “romansirani” segment života i karijere Willyja Nelsona (“Honeysuckle Rose” - Јеггуја Schatzberga). Pažljivije čitanje imena autora ovih filmova vodi nas do priličnog paradoksa - prosečni reditelji, a dobri filmovi. Potvrdu filmske delotvomosti country tema potražićemo u rečima jednog od onih poluanonimnih južnjaka: “Svaka country pesma je ili Ijubavna priča ili priča 0 lošoj sreći. Uz to, u svakoj ćete naći određenu vrstu naravoučenija”. Elem, da još malo pojednostavimo stvari - svaka dobra country pesma je, zapravo, vrhunska melodrama. A melodrama je, opet, najesencijalniji od svih filmskih žanrova. Svako direktno uključivanje country zvezde u casting određenog filma, najčešće rezultira komplementarnošću njene filmske pojave sa karakteristikama projektovanim kroz, često nerazdvojive, životi karijeru. Naravno, ni u slučaju Cainovog “Pure Country” nema previše odstupanja od ovakvog “ready made” principa. Sentiment koji sugeriše pojava Georgea Straita (glavni protagonista filma i jedan od najvećih country starova u poslednjih petnaestak godina) sušta je suprotnost “hell raising” pogleda na svet jednog Waylona Jenningsa, kojim je na-

dahnuto Daryl Dukeovo ostvarenje “Payday” (Rip Tom kao country pevač u amfetaminskom limbu). Uz Straita - poljoprivrednog inženjera po zanimanju i vlasnika ranča u Texasu - najčešće idu odrednice “cleancut”, “all-American”, pa čak i “yuppiebilly”. I pored toga nikako ih netreba dovoditi u vezu sa sterilnim pojavama iz country miljea kojima se, svojevremeno, nadmeno podsmeva Robert Altman u svom “Neshville”-u. Naprotiv, Straitova karijera predstavlja najplemenitiju evokaciju honky tonk tradicije i poetike, zbog čega se, uostalom, ovaj pevači tretira kao jedan od rodonačelnika “novonešvilskog” senzibiliteta. Otuda i prividno dezinficirana melodramska varijacija u “Pure Country”. U ovom filmu nema izneverene Ijubavi ili Ijubavne prevare (česti sastojci u country pesmama). Prevara je u ovoj priči samo deo posla, neka vrsta MekGafraa u melodramskom konstruktu koji se bavi povratkom tradiciji i sopstvenim korenima. “Povratak kući” ovde nema ničeg zajedničkog sa realizmom i oporošću Tom T. Hallove pesme “Homecoming” je zapravo, mnogo suštinskije upućen na staroholivudski sentiment, koji je, opet, sistematski reinkamiran u nekim od najboljih Presleyjevih filmova. Pominjanje momka iz East Tupeloa, Mississippi, i ne mora biti slučajno i uzgredno. Po odzivu publike i po intenzitetu vriskova proizvedenih ženskim grlima, Strait se može tretirati kao country varijanta Presleyja za rane osamdesete. Osim toga, njegova povremeno izražena sklonost ka Tin Pan АПеу šlagerskim pastišima i “crooning” pevačkom maniru donekle podseća na filmskog, post-”Sun” Presleyja. Stoga i netreba da vas čudi činjenica da završnica “Pure country” poprilično duguje dizajnu Presleyjevih povratničkih koncerata u Las Vegasu, skraja šezdesetih, ali i sentimentu finala Richard Thorpeovog “Jailhouse Rock”. I to bi uglavnom bilo sve. Za sve one koje ovakve stvari ne dotiču, preostaje jedno zmce “domaće-narodne” filozofije, možda i kao jedini motiv za gledanje ovog filma. “U životu ne postoje rešenja i odgovorL.već samo traganje” - kaže u jednom trenutku baka glavnog protagoniste. Ukoliko vam ova vrsta osećajnosti ne odgovara, probajte sa melodramom