Ritam

va. Onda ćemo da gledamo u Dnevniku kako su pronađeni stari filmovi na kojima se lepo vidi, evo, kako se Vuk Drašković Ijubi u usta sa Alijom Izetbegovićem, a Slobodan Milošević je priraio Majku Terezu, Nelsona Mendelu, Simona Vizentala i Isusa Hrista đuture. Na prijemu je održan i prigodan koncert. Pevala je Montserat. I Fredi. Inače, prava je sreća što Tom Hanks igra debila. Ja sam se na pola fdma setio da je reditelj (Zemeckis, i on je poludeo) možda mogao da angažuje i nekog dmgog glumca. Danny Day bi verovatno bio odličan debil. De Niro je već overio ovu obaveznu figuru, Nicholson i Dustin takođe. Robin Williams i Tom Cruise nisu loš izbor, ali the winner is - Jack Nicholson Revisited. On bi ih sve ponizio. Ko mi grobare. Zamislite samo koliko bi krupnih kadrova bilo kako mu cure siine, bale, ništa se ne bi razumelo šta priča, verovatno bi Suma i šepao, urinirao bi nekontrolisano, a možda bi se i uneredio. Pa rasni nemiri u Alabami. Pa susret sa Kenedijem. Pa Vijentam. Pa studentski nemiri. Pa još i daje režirao Oliver Stone. To bi ondabila prava bomba. A i ovako je. “Wyatt Erp” (ocena kopije” nedovoljan 1) je toliko bezveze da u njemu ne valja ni Dennis Quaid. Dennis je Dock, a Kevin je Wyatt, Wyatt je ceo film strašno hladan i nesrećan, a Dock je najgori šljam, kockar, alkoholičar i übica. Ostali Erpovi su budale, a Clantonovi su u stvari super. I najgore od svega - u filmu uopšte nema okršaja kod O.K. korala. Ili ga ja barem nisam video, Posle su mi objasnili da je to ona scena kada su oni u stvari u nekoj štali gde se puca onako iz blizine i ništa se ne vidi. Meni je to bilo nešto najgluplje u ovom filmu. I kako onda da mi se dopada “Wyatt Erp” (1994)? Inače, dragi Dnevniče, u svojoj šetnji mračnim piratskim stazama nisam zaobišao ni daleki Hong Kong. Tamošnja industrija je čudesna. Ja sam skoro siguran da njihove kaskadere tamo svesno žrtvuju i übijaju radi boljeg efekta na filmu. Tako ćete, na p rimer, u filmovima John Wooa, “The Killer” i “Hard Boiled” naići na svakojaka čuda. Glavni junak Wooovih filmova, izvesni Chow Yunm Fat, toliko je dobar da u svakom filmu übije najmanje 50 Kineza i to bez kung-fua, samo sa pištoljima. On obično operiše sa dva pištolja u rukama i šibicom u zubima, a sve vreme izgleda kao da ga je Armani lično oblačio. Ja ovakvog

heroja kakav je Show zaista odavno nisam video, i strašno me obradovalo kada sam negde pročitao da su i Woo i Chow sada u Holivudu i da spremaju nove. filraove. Nadam se da će ih tamo preuzeti neki od onih producenata što vole da u svojim filmovima ruše zgrade i uništavaju automobile. Uostalom, Woo je već napravio jedan američki film, “The Hard Target” sa onim dugokosim što ga zovu “Muscles from Brusseles” i to je takođe fenomenalan film, samo što je skroz iskasapljen od strane glupih cenzora, ali ćemo ga verovatno gledati kroz desetak godina u jednoj od onih “director’s cut” verzija. U Wooovim filmovima dešavaju se i ovakve scene: u “Hard Boiled” gori porodilište, i dok Chow übija zlikovce, on u isto vreme i spasava bebe, pa dok poslednju kosooku bebicu drži u

naručju, Chowa nekako zahvati plamen i kad mi svi pomislimo - “izgore nam Chow” - Kinešče se upiški i ugasi vatru. Eto koliko su fenomalni filmovi John Wooa. Kada smo već kod stručne obrade kvaliteta domaćih piratskih kopija, obaveštenje za sve koji su mislili da su crtani filmovi pošteđeni od takvog tretmana. Naime, “The Lion King” (ocena kopije; nedovoljan 1) je sniman u nekoj dalekoistočnoj dvorani VHS kamerom, a pošto je u pitanju Disney, pored našeg snimatelja u sali su i deca, tako da nam je bila pristupačna i reakcija malih Azijata. Oni se, koliko sam ja uspeo da zaključim, najviše zabavljaju kada se u filmu pojave hijene, ali se generalno malo raduju. Ni ja se nisam specijalno radovao ovom filmu, pa ga zato nikom i пе ргеporučujem. Ova bajka iz žanra “životinje”, podžanr “lav - kralj savane, a hijena - dubre pravo”, rođen je po jednostavnoj, ali uvek dobitnoj formuli po kojoj su “Bambi” + “Hamlet” = “The Lion King”. Film se odlikuje i zanimljivom podelom po kojoj je nezahvalnu ulogu hijene dobila crnkinja Whoopi Goldbeg, dok je tata-lav opet cmac - James Earl Jones. Kada se James javi iz mrtvih, to je kao kada se Darth Vader javlja Skywalkeru, a i sve se dešava u nekoj močvari, pa sam se ja skroz naježio a i mala deca u sali su nesnosno vriskala. Pogani stic-lav je Englez Јегету Irons, i mene sve više nervira što glavni negativci u Holivudu pričaju Oxford English, a kao kalifomijski akcenat je cool. O nemačkom neću ni da pričam. Usput, ni u ovom filmu kojot ne uspeva da uhvati pticu. Počelaje i sezona bioskopa. Onaj koji je formirao cene karata, trebalo bi da visi. Volim te, Dnevniče.

Miško Bilbija

Lion King

Wyatt Erp (Kevin Costber)