Ritam

ČEMU TO SLUŽI, A UZ TO I NE RADI: SECOND HAND

ronkretan vid iskorišćavanja ođevnih predmeta serijske proizvodnje, dobija svoje mesto u kulturi ргеко pop arta šezdesetih godina. Dobar primer predstavlja Anthony Berlant (jedan od predstavnika kaiifomijskog pop arta),koji u formi slika-konstrukcija koristi odeću kombinovanu sa bojom i prazne košulje uobičajenog fabričkog tkanja (NJih šest, 1964, zalepljena odeća i boja). Međutim, takav način eksploatacije odbačenih predmeta datira još od đvadesetih godina ovog veka, kada su umetnici dadaizma koristili običan predmet -ready made- kao sastavni deo svog umetničkog rada. Taktiku velikog Marcel Duchampa koristili su mnogi. Divnih i predivnih primera i mi danas imamo, tako smo ponosni na njih. Famozni gospodin Dragan Srdič 1994. je upotrebio izložbeni prostor galerije Sebastijan Art u formi second hanđ shopa. Na taj način naš Srka je napravio fenomenalan komercijalnoproračunati i umetničko-idejni potez. Roba koja je tomprilikom bila izložena posedovala je neminovni sadržaj đvojakog svojstva, odnosno, kao prvo - upotrebnu vrednost, i kao drugo - vrednost robe. Oba zahteva su u potpunosti zadovoljena time što se upotrebna vrednost robe, u ovom slučaju odeće za umetnike, izražava kroz njenu potrošačko namensku funkciju, dok je sama vrednost ove robe, odnosno potrebna kohčina rada, isključivo sadržana u njenom ideološkom umetničkom izrazu. Jedna od najkompleksnijih pojava na ovoj izložbi bila je odlična kožna kolekcija (jedan model poseduje i saradnica Ritma, poslednja preživela sa Nostroma). Impresivna autentična intervencija u prostoru nastala pomoću obešenih košulja, kožnih jakni i mantila, sama po sebi predstavlja raritet. Ovakav vid instalacije prodajnog ргоstora, formirao je jedinstveni uzor za inače očajno koncipirane maloprodajne objekte sličnog usmerenja. Vremenom je (relativna!) lucidno - trenđy svest beogradske sredine doprinela pojavi second hand shopova različitih opredeljenja. Jedna vrsta takvih shopova predstavlja naturalno poseljačene ambijente restauriranih podruma, uz adekvatan muzički feeling i odeću koja po kvalitetu, asortimanu, desenu i kroju, odgovara standardu rumunskih sela početkom sedamdesetih godina. Druga vrsta second hand shopova je nešto kultivisaniji tip rafiniranih radnji, koje bi trebalo da predstavljaju lofty prostore modno modemo orijentisane ka aktivnom retro trendu odevanja. To što zaduženi za osmišljavanje vizuelnog identiteta p>omenutih prostora (i ne samo second hand shopova), u najvećem broju slučaja ne poseduju ni minimalnu upućenost u osnovne finese i standarde modnog dizajna, predstavlja samo još jedan problem više, u nizu sličnih koji doprinose inkrementu glup>osti i lošeg ukusa EKSTREMNO ODEVANJE NA BULEVARU Kroz second hand shop pod nazivom Extreme (Bulevar Revolucije 300) takođe cirkuliše privlačna kožna kolekcija (dobrim delom izvor je upravo p>omenuti Dragan Srdić, a neki primerci su bili i eksponati na njegovoj izložbi). Osnovna odlika; veliki izbor kožnih jakni, od rafiniranih modela elegantno skrojenih sa kombinacijom glatkog krzna, do uobičajenih biker jakni koje skromno podsećaju na dizajnerske veštine Nick Asb/еуа, modnog dizajnera i motor-bike fanatika. Ništa manje značajan status imaju i kožni mantih, kao i onaj drugi tip kožnih jakni tzv. "umetničkih", mestimično izbledelih i iznošenih, bez metala, nešto jednostavnijih linija i кгоја. Takvi modeli predstavljaju svakodnevni outfit Dominica Doicea, mada su Steve Alhini, a takođe i naš urednik, daleko bolja preporuka Doduše, naš ure-

dnik se u poslednje vreme nešto više interesuje za somot sakoe, premda bi mu i oni od pliša sasvim lepo pristajali. U ovom second hand shopu može se naći i veliki broj različitih odevnih predmeta, sve onako nabacano na gomilu, poluizgužvano i isflekano, skromnog kroja u duhu socijalnog realizma, međutim kolorita povremeno dostojnog pop - art savremenika Gary Huea. Tek detaljnijim istraživanjem može se pronaći privlaćna sivo srebma suknja i po neka lurex-slip ili cvetna polka-dot haljina post-ratnog stila četrdesetih godina, što je prihvatljivo u onim preforsiranim, neizostavnim delovima kolekcija eminentnih modnih kuća kakve su Whistles, Oasis i Warebouse. (Da li ja to nazirem veliki omaž stilu country girl Sissy Spacek, kao country music zvezde Lorette Lynn u filmu "Rudareva kći" ihti "CO2J Miner’s Daughter"? Jeduio nedostaje stetson. U second handu. U tekućem trendu je itekako prisutan. Primer - Gbost, Chiistian Lacroix, itd.) Filmski naćin uređivanja izloga second hand shopa Extreme i čitavog jednog kadra koji je smešten u taj mah prostor, zaslužan je hvale. Primetan problem ovog shopa je kolekcija cipela i galanterije, prilično siromašna u pogledu asortimana i karakteristično ekstravagantnih primeraka. Trebalo bi takođe znatno više obratiti pažnju na kombinovanje i na način izlaganja Primer - correspondent cipele (poput onih kakvih prezentuje linija Megban Douglas - Iceberg) najbolje pristaju uz cme ih bele Kelly tašnice, a ne zabačene u neki ugao sa mnoštvom cipela znatno lošijeg kvaliteta i modela; bele kožne dpele tipa Sarab Navarro (za nove je potrebno minimum 89 funti) savršeno prista-

ju uz odela jednostavnog kroja tipa Dorotby Ferh'ns ili Agnes B (za novo - 150 funti, a u second handu daleko pristupačnije cene). Jedan od osnovnih problema ovakvih shopova jesta komerdjalni deo poslovanja. Usled nepoštovanja načela psihologije prodaje i usled zapošljavanja radnika po prindpu bhski prijatelji, rođad, komšije i sl., te nedostatka teoretsko praktične kvalifikacije zaposlenih i nedovoljnog poznavanja odevnih predmeta koje prodaju (u pogledu osnovnog svojstva, kvahteta, dizajna, porekla i modnog trenda), deficitamo poslovanje se čini kao jedini mogud rezultat i krajnja posledica svega navedenog. Ne postoji direktno obraćanje kupcu (NEOPHODAN ČIN!) radi što bolje prezentadje inače nekurentne robe, kakva ona u second hand shopovima sigumo jeste. DOMAĆINSKI NA DORĆOLU Second hand shop Gilda (Jevremova 23) nalazi se u privatnom stanu oronule zgrade, prljave fasade i nepristupačne okoline trulog beogradskog haustora. Рге ulaska u malu prostoriju koja predstavlja second hand shop, daju se zapaziti đve pojedinosti. Prva - desno od hodnika nalazi se soba u kojoj gmpa prijatelja vodi klasičan popodnevni unterhaltung uz poluglasan razgovor i kikotav smeh. Druga - levo od hodnika nalazi se kuhinja, širom otvorenih vrata, u priličnom neredu, domaćinskog, premda pomalo neuobičajenog ambijenta. Nemamo spuštene na pod i oslonjene o zid kuhinje, nalaze se slike Đileta Markovića. Konačno, mala soba, koja je u ovom shičaju preuređena u second hand shop, izgleda kao stara mansarđa još starije zgrade planirane za urgentno mšenje. To je onaj tip kuće u kojima vam se čini da, kađa biste kojim slučajem poskočili, pod bi

20