Ritam

NARANDŽASTI BLUES

Za samo 4 godine rada sastav Jon Spencer Blues Ехplosion uspeo je da postane velikom američkom nezavisnom rock’riroll atrakcijom. Svaki album njujorške trojke (Jon Spencer - vokali, gitara, teremin / Russell Simins - bubnjevi / Judah Bauer - gitare, vokali/ pobrao je zavidne kritike najpre po fanzinima, a potom i u magazinima koji uobičajeno kasne pošto funkcionišupo sličnomprincipukao imajor labels. Svejedno, Spencerovablues eksplozija, na ovaj ili onaj način, uspela je da seprobije do rock’n’roll zaljubljenika širom planete, udje u domove i srca istih i zauzme vidno mesto u svim kolekcijama ploča. Njihovi koncerti su nezaobilazni spektakli u životu svakog rock’n’roll poklonika, bilo da se radi o fanovima, госк muzičarima ili, pak, novinarima koji JSBX šou opisuju kao susret sa samim rock’n’rollom! Po svemu sudeći Spencer je ovaj put bio na pravom mestu, a pravo vreme i radio je pravu stvar. Jon Spencer je vise od decenije prisutan u underground rock’n’rollu, pa nema govora o uspehu ргеко noći. Rodjen i odrastao u glavnom gradu SAD-a, aU ga napušta sa раг istomišljenika tokom ekspanzije Washington D.C. straight-edge hardcorea (početak 80-tih)

ТНЕ JON SPENCER BLUES EXPLOSION ili zašto je blues sasvim cool?

koji mu se, kako sam kaže, ogadio. Nastanjuje se u Nju Jorku gde nakon par nebitnih bendova formira Pussy Galore, sastav muzičkog izraza izgubljenog negde izmedju Cramps i Sonic Youth sa vidnim pečatom Stonesa. Ta mešavina "nespojivih" žanrova (i "nepomirljivih", takodje) ostače prisutna kod Spencera do dana-danas i pratiće ga kroz sve moguće bendove sa kojima je svirao i frakcije Pussy Galore (Нопеуmoon Killers, Boss Hog, Gibson Brothers..), baš kao i njegova prelepa žena Cristina Rodriguez (KILLER!!!) koja je posredno ili neposredno uzimala učešće u onome što joj muž radi. Uprkos nesvakidašnjoj originalnosti ni jedan od nabrojanih sastava nije probio okvire kult pojave. Tako Spencer ’9O. gođine sa bivšim bubnjarem Нопеутооп Killers - Russellom Siminsom i njegovim prijateljem - Judahßauerom (nekada bubnjar u Thrown Ups), formira još jeđan u nizu bendova - The Jon Spencer Blues Explosion. Trio sublimiše sve svoje uticaje, miksujući soul i blues sa punkom, rhythm’n’blues i garage punk sa noiseora, rockabilly sa hip hop forama, i sve to vezuje sa, za ovu priču nezaobilaznim Stonesima (iz najboljih "Sticky Fingers" / "Exile On Main Street" dana!). Jon Spencer konačno uspeva da

ukroti i sjedini liniju svoje naslušanosti i liniju sopstvene кгеаtivnosti u jednu koja će ga povesti ka uspehu. The Jon Spencer Blues Explosion za vrlo kratko vreme (od ’92. - ’94. godine) izbacuju čak 6 (šest!!!) albuma i pet sedmoinčnih vinila za sedam etiketa širom sveta. Naravno, ovo su podaci za collector scum јег se gomila pesama (često u drugačijim verzijama) pojavljuje na pojedinim albumima. Za ovaj članak bitna su tri njihova albuma izdata na hamburškom Cryptu - "Crypt Style", 'Extra Width" i prošlogodišnji "Orange", koji ih je vinuo u sam vrh američkog underground (jer mnogo bolje zvuči nego nezavisnog) rock’n’rolla. Evidentna je evolucija od albuma do albuma (a zbog izostanka ovog procesa mnogi bendovi i Ijudi iz ploče u ploču i iz godine u godinu ostaju na nivou primata, braćo i sestre!); "Crypt Style" - šibajući "Extra Width" - Stonesoidni soul i "Orange" koji je Tadno mogao da bude naslovljen Tstoria De La Musica Rock" (jedan od Pussy Galore albuma). Zato im je poslednji album najkompletniji i najzreliji, te stoga može da opšti (i opšti) sa većim bro-

jem Ijudi negoprethodna đva. Daponovim - "Orange"ih je i "probio" i na njemu će vam JSBX održati 45-tominutnu lekciju o rock’n’rollu. Od uvodne soul-funk 'Bellbottoms", ргеko garage-punkabilly "Dang" (maznut rif iz "Trick Bag", posveta je Eari Kingu, ali možda još više Goriesima koji su je obrađili na svom poslednjem albumu "Outta Неге"!), ргеко bluesoidne "Sweat" ("...of the blues explosion..."), ргеко Stonesoidnih "Orange" i "Brenda" (übrzana "Angie"), do završna tri body killera ("Full Grown", "Flavor" i "Greyhound"), Spencer/Explosion vas voze najnepredvidijim putem,punimiznenadjenja (kako u JSBXinfoupiše:"... lažni počeci pesama, lažni završeci, i, lažna sredina, takodje.") i samo-glorifikovanja ("... RussellSimins, mr.Judah Ваиег, Jon the number one blues singer iz the соипћу - Blues Explosion!!!...", "...We are number one in Philladelphia, number one in D.C., number one in Chicago, number one in Detroit, number one in Austin in New York City... the blues is number one!!!"), potvrdjujući superiomost bele rase i činjenicu prisutnu gođinama - beli čovek danas svira muziku cmih korena, a cmi герије, džabalebari i dila кгек! Toliko.

Aleksandar Delibašić