Ritam
mentarne prirode, pa došlo bi do zabune koja nikom ne bi prijala. Ni nama ni benđovimakoji se nalaze na njoj. Vuča: Samo snimanje te kompilacije je bilo pravo druženje, svi su svima đolazili na snimanje, a uveče odlazili u baštu SKC-a da bi slušali šta su đrugi uradili. Generalno gledano, to nije puno bitna stvar zato što je ta kompiladja sama po sebi trebala da bude tek početak Nove Aleksandrije kao što su kasetna izdanja i ona knjiga koju je Nikola objavio bile samo zalet. Sledeća stvar, posle te kompiladje, trebala je da bude split ploča sa nama i Presingom. Cela stvar nije isfurana do faraja i ništa nije rečeno. Započeto je i raspalo se. Ritam: Koliko je ta ekipa oko NoveAleksandrije stvamo bilaprava ekipa pošto je svako imao svoju priču? Koliko to može da se pođvede pod istu generaciju i pod isto društvo? Vlada: Ne, ne može baš. Euforija i Ivek su vežbali zajeđno. S druge strane, mi smo se đružili sa Klajberima i Presingom. Susreli smo se u jednora trenutku, tog leta kada smo snimali. Posle toga svako je otišao na svoju stranu. Ritam: Dali se može reči da jenaznakaproređivanja tog druženja i окгеtanja sebi samima bio koncert na bazenu SC Banjica, koji je trebalo da predstavlja, u neku ruku, promociju nove struje beogradskih bendova okupljenih oko NoveA/eksandnjel Miki: Sa ove vremenske distance može se i tako reći. A što se tiče nas, mislim daje to bio jeđan od naših najboljih koncerata. Vuča: Sigumo, sigurao najbolji koncert Darkvvood Dub-a. To ćemo pamtiti do kraja života. Na tom koncertu postoji jedan trenutak kada se naš tadašnji bubnjar Blaža sticajem nesretnih okolnosti strašno napio... Vlada: ...Pri tom on imanesrećnu osobinu dapoludikada to urađi, potpuno izgubi razum. U tom stanju je skočio u bazen sa Đidijem (koji je tada sviraou Euforiji, a sadau KZU - prim. autora) dokje Iveksvirao. Onisu plivali po bazenu i to je izgledalo vrlo nevino, kao oni plivaju i neće napraviti ništa,sve do trenutkakadaje Blažarešio da izađe iz bazena. Toje rešio da uradi baš tako što će izaći na binu. Tu je bio Vox, lampaško pojačalo, u koje je Ivek biouključen, i koje se nalazilo na ivici bine, odmah do bazena. Neki idiot je baš tu stavio pojačalo tako da je postojala izgledna mogućnost da ono upadne u vodu. Ko za inat, Blaži se ono pričinilo kao najsrećniji izbor za izlazak izvode. U trenutkukadajepokušao daseuhvati zanjega, pojačalo je palo i zaustavilo se па ivici bazena gde je počelo da se klatari. Svima je bilo jasno da bi, ako ono padne u vodu, za Iveka to bila instant smrt, prava električna stolica. Počeli smo da skačemo i vrištimo pokušavajući da ga upozorimo, čak su i Ijudi na bini prestali da sviraju, a Ivek nasje gledao misleći daje toznakodobravanjaisamo jejoš dubljepotonuo u svoj solo trans. Na sreću nije se ništa desilo. Evo, Ivek i dalje svira. ŽELIM SVIRATI DO EKSTAZE Ritam: Kako su izgledali vaši prvi koncerti? Vuča: Jedan od naših prvih koncerata je trebao da buđe ispred Perfect Disastera. Njih je Kraka doveo i pošto Presing nije imao dovoljno materijala da bi oni svirali ponudio je nama, što smo mi prihvatili. Onda se dogodio mali nesporazum sa Tomom Naumovskim koji je rekao šta je, vi hoćete na maia vrata da uđete na binu, itd, a mi smo trebali da odsviramo samo tri pestne.
Vlada: Onda smo mi kao otišli, a oni su krenuli za nama i zvali nas da se vratimo iako nisu ni čuli šta sviramo. Fini momd. Vuča: Übrzo posle toga su svi u bendu, osim mene, rešfli da se napravi koncert, prvi nakon dve gođine postojanja. Bflo je ili ćemo da sviramo koncert fli rasturamo Darkwood Dub. Kad je đošao taj koncert baš smo želeli da se potrudimo. Biljana i ekipa uraetnika iz SKC-a su nam otšampali 50 plakata. Vlada: Onda smo iznajmfli razglas pošto nismo bili zadovoljni postojećim. Taj je razglas kasnio na tonsku probu, pošto ga je istog dana iznajmio Šešelj za neki govor. Svaštase tu dešavalo. Miki: Taj konert je bio super pošto smo bfli uvežani a i zvuk je bio odličan, sve je bilouredu. To je namajakopuno značilo jer su tada svi imali prve koncerte koji su bili tragični. Vlada: U to vreme je bflo sjajno. Bilo je рага i ako ne valja razglas flr svetlo samo okreneš telefon i sve središ. Sada to više ne možeš da uradiš. Vuča: Sa tog koncerta potoji jedna fotografija na kojoj Vlada upravo kida dve žice i lepo se vidi kako se one izvijaju dok on zadovoljno reže gitaru. Vlada: Ja sam na tomkoncertu imao svoju gitaru iuzeo još đve rezervne, za svaki slučaj. Posle petnaest minuta sam shvatio đa na svakoj fali najmanjepopo!ažica,idaljuđikoji trebaju daihmenjajunemogudapostignu tempo kojim ja kidam žice. Vnča: Meni je to bio jako lep period, što zbog saradnje sa Presingom sa kojima smo pravili prve koncerte, a što zbog atmosfere koja je bfla zdrava, daleka ođ ove današnje. Jeđnostavno, zabava. Ritam: Tako smostigli dokobne9l. godinekada se sve rastočflo.Klajberi i Euforija se raspadaju, Presing i postoji i ne postoji, jedino Kazna nastavIja da radi... Vlada: Te godine su sve nas izbacfli iz SKC-a, i to je izvršeno na veoma podmukao način. U toku je bio neki raspust i u tom periodu niko nije probao jer skoro nikoga nije ni bilo u gradu. Jednog dana sam u SKC-u zatekao obaveštenje, koje i danas čuvam, đa se od određenog dana zabranjuje korišćenje prostorija za rad muzičkih grupa, kojima se nalaže da u roku ođ narednih 24 ili 48 sati iznesu instrumente iz prostorije fli će ih u protivnom naćiu đvorištu SKC-a Njihovnovi direktor je, štoje bilopodlo, izdao tu naredbu iako je mogao da pretpostavi da tih dana nijedna od grupa neće održavati probe. Kada sam to video odmah sam nazvao Bambija koji je jedini bio u Beogradu. Prvo smo prebacili svu opremu kod mene, a ondajePeda, bubnjar najnovijegPresinga, odnosno Ex-Presinga, u roku od jednog dana organizovaou jednoj zgradi u Sinđelićevoj potpise stanara i odobrenje da koristimo prostorije atomskog skloništa za probe. U principu, učinfli su nam uslugu јег smo iz male, teskobne iprilično čudne prostorije u SKC-u otišli u do sada najbolju prostoriju koju smo imali. Vuča: Tada je pored SKC-a i nas zakačila nova faza. Mi smo tada počeli da svirarao sa Miladinom koji je došao iz Klajbera sa nekim potpuno free stylingom. Njegovim dolaskom smo počeli da menjamo naš pristup muzici jer do tada smo uvek bili puni ideja u kojiraa smo se manje-više svi poklapali, od reggae-a do HC-a. Miki: Milađin nam je doneo improvizaciju, bio je potpuno slobodan u sviranju... Vuča: ...što je nama za bubnjara bilo strašno čudno. Mi smo pre toga svirali sa Blažom kpji je za nas bio malo krut bubnjar.„ Vlada: ...Blažaje stvarno fantastično svirao za bubnjarakoji je tekpočeo. To je neverovatno, to je snaga volje. Čovek je rešio da svira bubnjeve, kupio je najskuplji set bubnjeva koji postoji, i onda nije izlazio iz kuće tri meseca, dizao je tegove, kupio je sve moguće video kasete za vežbu i stvarno, za tri meseca on dobro svlada taj bubanj. Čovek je Spartanac. Miki: Onđa počinje period sa Miladinom koji je trajao godinu i po, i u kome smo nas petorica bili potpuno okrenuti sebi i sviranju. Vuča: Dule Plejboj mi je rekao jednu baš zanimljivu stvar. Da smo bfli skroz okrenuti jedan prema drugom i da smo bili grupa koja može samo spolja da se gleda, Tada su nas svi redom zaobilazili, od BBS-a do svih emisija Baneta Antovića ("Afirmator" itd.). Tek kada smo počeli sa Lavom, našim sadašnjim bubnjarom, postali smo grupa koja gleđa da se postavlja naspram publike i komunicira sa njom. Ritam: Ispada da ste se više vi prilagodavali bubnjarima nego bubnjari vama. Vuča: Na neki način da...ako neće breg Muhamedu...(smeh) Vlada: To je interaktivna stvar, ne može da bude ni ovako ni onako, jednostavno se nađe neki srednji kurs.
38