Rodoljubive pesme

Док јој деца ситна била Мајка се је намучила: Чемер јела, тугу пила, На ноге их усправила; И на први наук дала Три ганџета своја мала.

Син првенац врстан беше Што у школи само креше: Учи ноћу, сваког дана, Прихваћа се својски знања, Одговор му с уста врви,

У науци ђак је први! Школу нижу сврши лако, Гимназију и те како! Училишта прође веља

Где га вукла жива жеља. Мајку штује и помаже,

За род свој се век залаже: То је узор правог сина, Каквих треба Отаџбина!

Али млађи ваљан што је2! У еснаф га први броје! Марљивошћу занат стек', Мајстор чувен надалеко; Рука марна гвожђе кује И на раду срећу снује...

„Сина два на правом путу Победише судбу круту; Али она... што ћу јаког! Људи зборе наопако:

3