RTV Teorija i praksa

Dušan Slavković

ŠTAMPA U SFRJ

Živorad Stoković: ŠTAMPA NARODA I NARODNOSTI U SFRJ 1945—1973 Beograd, Jugoslovenski institut za novinarstvo, 1975.

U izdanju Jugoslovenskog instituta za novinarstvo objavljena je knjiga »Štampa naroda i narodnosti u SFRJ 1945 —1973«. Građa za istoriju štampe bliže se određuje sadržina dela. Na preko šestotina stranica, autor pedantno beleži podatke o toku skoro trideset gođina publikovanja dnevnih listova i sve druge štampe koja izlazi u komunama, svih većih nedeljnih listova, 35 listova i časopisa koji se štampaju na jezicima narodnosti, svu štampu verskih organizacija i, najzad, uz saglasnost Jugoslovenskog bibliografskog instituta u Beogradu i bibliografiju jugoslovenske periodike koja sadrži preko tri hiljade jedinica! Sve je to urađeno u okolnostima koje nisu išle na ruku autoru primera radi recimo da za prve dve posleratne godine ne postoje nikakvi pisani dokumenti o broju i tiražu listova i časopisa u našoj zemlji! Ne treba, dakle, biti škrt u pohvalama jednom izuzetnom naporu koji je trajao više godina i koji će upravo za toliko skratiti napore onima što dolaze da dalje istražuju istoriju naše posleratne štampe i našeg posleratnog novinarstva. Jer, pre svega podaci, tabele, grafikoni i kratki pregledi razvitka pojedinih

listova, imaju dragoceni značaj za stručni i naučni rad u ovoj oblasti. Rad Živorada Stokovića, pionirski je poduhvat, i ne treba sumnjati, velike bibliogiafske i kulturno-istorijske vrednosti. U iznošenju bibliografske činjenice prava je vrednost knjige. Ali, na onim mestima na kojima je autor pokušao da da ocenu ili zaključak ima dosta nekritičnosti, proizvoljnosti, nenaučne metodologije. Nijednom rečju nije obrađena štampa radnih organizacija koja postaje i te kako moćno oruđe radničke klase u savlađivanju birokratskih otpora samoupravljanja. To su ozbiljni neđostaci knjige proizišli iz činjenice da je ovaj i ovakav posao preobiman za jednog čoveka, pogotovo u oblastima u kojima ne postoje bibliografske osnove —• gotovo ništa nije smđeno i sistematizovano u tako bogatom posleratnom razvoju jugoslovenske štampe. Primimo s toga podnaslov knjige »građa za istoriju štampe« ne samo kao opravdanje Živorada Stokovića, već i kao poziv stručnim timovima da se izučavanje nastavi, proširi i produbi. Autor je dao dobru osnovu u to nema sumnje'

117