RTV Teorija i praksa

To pokazuje sledeći pregled organizatora škole samoupravljača i distribucija uloga među njima; lnstitut za političke studije EPN u Beogradu priprema pogram, angažuje autore, publikuje i distribuira literaturu za polaznike, osposobljava konsultante na posebnim seminarima za posebnu veoma značajnu ulogu, prati rad i pruža pomoć ostalim organizatorima i organizacijama u ostvarivanju programa; Veliki broj radničkih i narodnih univerziteta, klubova samoupravljača, komiteta Saveza komunista i sindikalnih veča u opštinama i organizacijama udruženog rada obavljaju izbor polaznika i konsultanata usmeravaju rad odeljenja, obezbeđuju literaturu i polaznicima i konsultantima, finansijska sređstva i uslove za rad ođeljenja, brinu o korišćenju radio-emisija, obavljaju ostale organizacione i druge poslove u skladu sa svojim osnovnim zađacima; Radio-Beograd ■ —■ priprema emisije na teme programa Škole, koristi se debatama polaznika za pripremanje emisija, organizuje razgovore sa autorima brošura i konsultantima, a o svojim detaljnim planovima emisija unapred- obaveštava organizatore i olaznike ... U okviru ove multimeđijske saradnje u pojedinim fazama rađa javljali su se i drugi međiji masovnog informisanja; lokalni listovi i lokalne radio-stanice, redakcije »Komunista«, »Borbe« i drugi. Na žalost, nisu razmotreni do kraja niti stvoreni svi uslovi da ovi mediji, već prema svojim karakteristikama i zadacima, ostanu aktivni u zajedničkom poduhvatu. Na primer, Televizija Beograd učestvovala je u projektu u početku, ali je đocnije, razvijajući druge masovne akcije, svoje učešće u Školi samoupravljača »Milentije Popović« ograničila samo na povremene informacije. »Borba« je 1973/74. godine aktivno učestvovala u ovom projektu (objavljivanjem tekstova svih

radio-emisija), ali je docnije pokrenula posebnu »Omladinsku političku školu«. StvARNE I »PRIKUDKE« VRLINE RADDA KAO UČESNIKA U PROJEKTU Obrazovna ređakcija Radio-Beograda već četvrtu godinu ispunjava preuzete obaveze u okviru utvrđenog koncepta. U svom razvoju Radio-Beograd je negovao »prinudnu vrlinu« radija. Kao što je pokazao Rober Vanžerme, dugogodišnji đirektor Belgijskog radija u članku objavljenom u prvom broju ovog časopisa, dok se radio peo lestvicama moći i uticaja, rasle su njegove ambicije i » radio je želeo sve da radi«. Kao zakoniti naslednik uzeo je i uzimao sve Što je mogao da uzme, svačiju lepotu i svačije регје ; svečani govor i svakodnevnu reč, svekoliku muziku, lepote drame i komedije, književnu pisanu i filozofsku reč, primat informacije i novosti (pa su I novine, prethođni moćnik, došle u nepriliku da čak posumnjaju i u svoje ime!). Ali javio se novi naslednik televizija! Radio se našao na mestu Andrićevog suncokreta: »U času kada je oblak prekrio sunce, o kuđa đa se okrene?« Priča je dramatična, ali sa radio-hepiendom, naročito kada je pričaju ijudi sa radija. Radio se skionio sa ivice vode u kojoj se samozaljubljeno ogledao poput narcisa, pošao putem svog razotuđenja i traženja pravog sebe, shvatio đa treba da prilazi Ijudima, uđvostručen i uvišestručen po meri potreba različitih slušalačkih grupa, prisan, hitar putnik u sve kutke sveta u kojima se nešto događa i spreman da buđe srećan i kada ne izlazi iz granica komune, izvestilac i svedok na usluzi čoveku, svestan da su nepovratno prošli »lanjski snegovi« i đa sve što radi treba da radi nenametljivo, tiho skoro »na prstima«, srećan i kad ga slušaju krajičkom pažnje . . . Priču valja preseći jednostavnim zaključkom; dakle, radio je shvatio đa treba prilaziti čoveku, ali i tražiti saveznika

134