RTV Teorija i praksa

Miroljub Jevtović

OBRAZOVANJE PUTEM RADIJA

U revolucionarnim promenama obrazovanja na samoupravnim osnovama radiju u našoj zemlji pripada posebno značajna uloga. Ali obrazovni radio programi relativno su nerazvijeni, a i oni koji postoje nedovoljno se koriste u procesima vaspitanja i obrazovanja. O pojavama i uzrocima nedovoljnog inkorporiranja radija u obrazovni sistem naše zemlje govore podneti rađovi i diskusija na II jugoslovenskom savetovanju o obrazovanju putem radija. Građu sa ovog Savetovanja publikovala je Jugoslovenska radio-televizija, urednici su: Nenad Pata i Janoš Borbelj. U uvodnom referatu ULOGA RAUIJA U OSTVARIVANJU CILJEVA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA, dr Dragomir Filipović, profesor Beogradskog univerziteta izlaže svoja zapažanja i iskustva u korišćenju radija u obrazovanju odraslih. Osnovni smisao i dimenzije radija pokazuju da se razvojem RADIO ŠKOLE tek počele uočavati mogućnosti radija na polju obrazovanja, ali da one nisu ni izdaleka afirmisane, čak se i ne naslućuju vizije njihove prave upotrebs u našoj sredini. Govoreći o savremenim tendencijama, Filipović iznosi iskustva mnogih zemalja ističući da je u UNESCO-u ocenjeno da sredstva masovnih komunikacija treba tek da »prevaziđu sadašnje slabosti« da bi se iz njih mogle »da izvuku najveće koristi«. Posebno je istaknuta uloga radija u koncepciji o permanentnom obrazovanju, za koje se već uveliko zalažu mnoge međunarodne organizacije kako bi se nivo obrazovanja podizao širom sveta. On ističe da se bez preterivanja može tvrditi da napuštanje oveštalog modela autoritarne škole i prihvatanje izazova

mass-medija i njihovu orijentaciju na fundamentalne zadatke vaspitno-obrazovnog sistema ne predstavlja avanturu već jedino mogući izlaz ka širokom opštem unapređenju obrazovanja. Posebno poglavlje posvećeno je shvatanju smisla ovih promena u Jugoslaviji i pretpostavke za njihovo ostvarivanje gde se ističu političkim i stručnim dokumentima. Govoreći o današnjim ostvarenjima radija, Filipović ističe da ohrabrujući deluju sama ostvarenja gde se ističu đruštvene obaveze na realizovanju zadataka i izloženih u društveno-političkim i stručnim dokumentima. Govoreći o današnjim ostvarenjima radija, Filipović ističe da ohrabrujući deluju sama ostvarenja radija na polju obrazovanja iako te njegove funkcije nisu dovoljno ni definisane niti potpomognute od strane društva. (Kroz čitav Zbornik se zapaža teza o inicijativama radija, o dometima njegovih obrazovuih programa a u isto vreme veliko otsustvo društvene i prosvetne akcije da se neposredni akteri u procesima vaspitanja i obrazovanja organizovano u sistematski koriste mogućnostima koje radio može da im pruža!). Zbog toga je, po mišljenju dr Filipovića, potrebno pribeći savremenim sistemskim rešenjima, što bi moglo značiti da na radiodifuziju (pođrazumevajući tu i TV), u njenom obrazovnom đelu, treba gledati kao na PODSISTEM koji bi izvršavao planski određene zadatke i ciljeve šireg sistema. Da bi se stvorila sistemski integrisana mreža neophodno je da se postigne potrebna jasnoća na nivou opšte društvene politike (društveni nivo), zatim na nivou vaspitno-obrazovnog sistema (strateški novo) i na nivou radiodifuzije, kao i ostalih institucija

137