RTV Teorija i praksa

relacije između rađija i televizije ističući da je TV začetnik bune radija protiv svojih sopstvenih slabosti. On je prethodnik televizije, njen uspavani začetnik, ugroženi savremenik, žilavi konkurent i vredni saradnik u multimedijskom dejstvu. Parafrazirajući pitanje koje je postavio Umberto Ecco: »Da li publika škodi televiziji?« Petrović se pita: »Da li slušaoci škode radiju i, posebno, obrazovnom radiju?« јег smatra da viđenje odnosa slušaoci - radio, i obrazovna funkcija druge funkcije, osvetljava i mnoge praktične poteze u savremenom radiju, pa i u ostvarivanju obrazovne funkcije. Njihovi elementi se, prema nizu međunarodnih istraživanja mogu svrstati u četiri osnovna područja: 1. politika u obrazovnim programima, 2. obrazovni radio i njegova integrisanost u širi društveni sistem obrazovnog dejstva, 3. saradnja radija i TV, 4. multimedijski pristup i saradnja, među kojima posebno obrađuje OPEN UNIVERSITV (Britanija) i FUNK KOLLEG (Zapadna Nemačka). Rezultate svojih istraživanja Kako odrasli shvataju pojmove u radio-seriji Škola sarnoupravljača, podnela je Nada Kačevenda, andragog iz Beograda. U poglavlju Mogućnosti i problemi Radio-škole u nastavi, piše dr Jovan Đorđević, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu konstatujući da se često zaboravlja da pored institucionalnog obrazovanja postoje u životu bogate vaspitno-obrazovne mogućnosti u kojima svaki pojedinac nalazi prilike da stekne mogućnosti u kojima svaki pojedinac nalazi prilike đa stekne mnogobrojna znanja i iskustva. To mu olakšava đa se uključi u svoju okolinu. Veliki je pritisak na školu s porastom kompleksnosti civilizacije i kulture. Zato se škola sve organizovanije služi radijem da proširuje mogućnosti obrazovanja. A radio-škola treba da se ograniči na ono što škola svojim redovnim sredstvima ne može postizati. Zato će uspeh radio-škole zavisiti

đa li je u nastavnom i obrazovnom procesu ukijučuju na pravom mestu... Doživljaj je jedno od bitnih svojstava radio-škole, o čemu tieba da vode računa kako autori i organizatori radio-škole, tako i nastavnici koji se njome koriste u radu sa učenicima U neposrednosti leži njegov pozitivni emocionalni, vaspitni, obrazovni i naročito visok didaktički potencijal. Navodi mišljenje A. Duezeida (Нашу Duezeid), jedan od direktora UNESCO-a o perspektivi radija koji će omogućiti učenicima raznovrsne kontakte i time ga učiniti još življim i autentičnijim. Sovjetskd stručnjaci za audiovizuelna sredstva smatraju da radio-škola može pomagati u rešavanju sledećih vaspitno-obrazovnih i nastavnih zadataka: pruža iscrpne informacije, povećava übedljivost nastave, povećava efikasnost nastave, zadovoljava prirodnu radoznalost učenika, oslobađa nastavnike jednog dela poslova i time olakšava rad nastavnicima i učenicima. Zaključujući autor konstatuje da je radio-škola jedno u nizu sredstava koje nastavnik mora da zna kako, kada i gde će korisno i efikasno moći da upotrebi. Za stvaranje radio-metodike u nastavi književnosti, rad je dr Dragutina Rosandića, docenta Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a Uspešnost vaspitnih emisija kao funkcije konstrukcije realiteta adolescenata, su obradili Ina Petric i Janez Dokler, urednici Obrazovnog programa Radio-Ljubljane. Čedomir Grujevski, savetnik u Republičkom sekretarijatu za obrazovanje i nauku SR Makeđonije iznosi Iskustva iz primene radio-školskih emisija u nastavnoj praksi, a Jelena Babić-Erleman, saradnik Centra RTB za istraživački rađ na temu: Deca o radio-školi Radio Beograda u kome ističe da dobijeni rezultati ukazuju između ostalog na sledeće: nedovoljno je angažovanje škole i nastavnika za korišćenje sadržaja koje im nudi Radio-škola, ali su i škole nedovoljno informisane o radio programu koji im je namenjen, potrebno je i putem seminara širiti praktičnu primenu radija u nastavi, a da se način

140