RTV Teorija i praksa

kadrovi u svim oblastima, u nastojanju da „usvoje” modele i principe metropole. U isto vreme je usadjivan odbojan stav prema kulturama susednih plemena i naroda, pogotovu ako su bile pod kolonijalnom upravom neke druge velesile. Takvih primera ima na svim kontinentima. Teza da se kultura jednog naroda meri sposoonošću apsorbovanja oblika, metoda i sadržaja metropole, srećom, više nije pravi i jedini oblik vrednovanja. Naprotiv, sve je veći broj zemalja koje uvidjaju potrebu ponovne reafirmacije sopstvenog nacionalnog identiteta, a to znaći i sopstvene kulture. To naravno nije vraćanje u prošlost, pogotovu ne isključivo u prošlost, već obraćanje sopstvenim izvorima, onim duboko usadjenim korenima koji su ishodišta sadašnje, a još više kulture budučnosti. Јег, ma koliko je u odredjenom vremenskom periodu sve ono što je bilo vezano za ovu iskonsku i prirodnu vezu proglašavano nekulturom, varvarizmom itd., ma koliko ograničavano, omalovažavano i onemogučavano, ipak, i posle mnogih vekova nije moglo da bude uništeno. Duboko zakopane i skrivene, brižljivo čuvane, ove kulture su izmedju ostalog i na ovaj način dokazale svoju vitalnost i vrednost. Sredstva informisanja mogu mnogo da doprinesu smanjenju mnogih iskušenja To, medjutim, zahteva veoma precizne stavove u koncepciji organizacije, a pre svega u sadržajima koje ova sredstva emituju. Prvi zadatak je okretanje sebi i sopstvenim problemima. Vizija razvoja sopstvene zemlje na osnovama faktičkog stanja i realnih mogućnosti je osnovni cilj koji treba da se ostvari. Istraživanje i izučavanje tradicije i kulture je neophodna osnova novog sistema vrednosti koji se izgradjuje. Potrebno je, medjutim, da ove vrednosti postanu svojina najširih slojeva zajednice. Na tom planu posebnu odgovornost imaju sredstva masovnih komunikacija, radio, film i TV, zbog mogućnosti neposrednog delovanja i na onaj deo stanovništva koji je nepismen, odnosno nedovoljno obrazovan. Stepen i širina usmene tradicije znatno se i kvalitetno uvećava ukoliko ih preuzmu informativni sistemi. Sadržaj autentične, izvorne kulture svakog naroda obezbedjuje nov kvalitet u izgradjivanju medjuljudskih, medjuplemenskih, medjunacionalnih odnosa i u tom pravcu doprinosi smanjenju i izbegavanju mnogih nesporazuma i na medjudržavnom planu. Povratak sopstvenoj kulturi i sopstvenom nacionalnom biču je reafirmacija osnovne uloge kulture, koja omogućuje bogatstvo

28