RTV Teorija i praksa

JOURNAL OF BROADCASTING Zima 1976.

TELEVIZIJA I SOCIJALIZACIJA OMLADINE U najnovijem broju časopisa koji izdaje Nacionalno udruženje RIV programa Sjedinjenih Američkih Država smatra se đa je uloga televizije u razvitku psihologije, obrazovanju i ponašanju mladih suviše značajna oblast da bi bila samo parcijalno posmatrana, bez uvida u sve aspekte koje jedno ovako složeno područje programa i auditorijuma zahteva. Autori istraživanja Televizijski program za decu, viden očima eksperata Džems Kali (James Culley), Viljem Lejzer (William Lazer) i Čarls Etkin (Charles Atkin), objavili su, posle višegodišnjeg rada, rezultate svoje ankete. Polazeči od podataka do kojih su u ranijim istraživanjima došli, da prosečni gledalac рге no što završi srednju školu primi 350.000 reklamnih poruka, ili da je od jednog časa programa koji gleda 16% rezervisano za ekonomsku propagandu, istraživači su došli do zaključka da je gledalac još od najranijeg detinjstva podvrgnut komercijalnom pritisku koji je u suprotnosti sa pedagoškim i umetničkim vrednostima, i koji, samim tim, ne može imati ni povoljan uticaj na psihički razvoj mladih. lako je reklamni TV program posebno razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama, pa je zato pobudio i interesovanje autora istraživanja, zna se da zbog intenzivne muzike, brzine slike i česte primene animiranog filma, reklarau prati največi broj gledalaca, i

to mlade publike svakog TV auditorijuma. (Do takvih iskustava došla je u jednom nasem istraživanju i dr Smiljka Vasić.) Jedna od polaznih tačaka ovog istraživanja bila su zapažanja dečjih psihologa da su pojedini dečji programi, među kojima i reklame, prva vremenska orijentacija deteta. Još dok ne zna da pročita mesto kazaljke na satu, đete će se ponašati prema TV špici. Опа če ga podsetiti da je vreme za obed, ili vreme kada se odlazi na spavanje. Televizijske emisije - pre bilo kog medija, štampe, radija ili filma uključuju decu među konzumente masovnih komunikacija. Prvenstveno slikom, a zatim zvukom i bojom, TV program je prijemčiviji od bilo kog sredstva masovnih komunikacija za predškolski uzrast. Dete se gledajuči TV, prvi put osamostaljuje i bez pomoči odraslih stiče prve kulturne, ekonomske i druge poruke iz spoljnog sveta. Međutim, ovde i nastaje problem, јег je pitanje da li su poruke koje prima, naročito kada su u pitanju reklame, pravi saznajni put dečje psihe ili je to lak način da se kod najmlađih stvori želja da im se kupi i ono što im, u stvari, nije potrebno. Autori istraživanja smatrali su da istovremeno treba ispitati i program i auditorijum. Tako je sastavljen upitnik od dvadeset i devet pitanja na koji je odgovorilo šest grupa gldalaca iz raznih slojeva, profesija i funkcija (poiitičkih), na osnovu čijih odgovora je stvoren predlog ko i kako treba da utiče na razvoj dečjeg programa.

212

ČASOPISI