RTV Teorija i praksa

no, кгај svih nepriličnosti, izgledno razrešenje se pruža kroz prilagođavanje osnovnog poretka vrednosti izmenjenim zahtevima. Klasična televizija, mešajući stvarno i fiktivno, seli nas u drugi svet a istovremeno ostavlja tamo gde jesmo, dok se teledistribuciji putem kabla ostavlja veče doprinošenje uključivanju individue u realnu društvenu sredinu. Namenjujuči treći deo knjige uticaju sredstava masovnih komunikacija, Kaznev nagoveštava njihov priličan doprinos istinskoj, humanizovanoj kulturi, pošto se prevaziđu konformizam i homogenizacije, a uspostave upotrebe tehničkih novina i akcije društvenih organizama U tom pogledu se ističu razlike prema stepenu ekonomsko-tehnološkog napretka i razvijenosti sredstava difuzije, odnosno zasičenosti i postupne individućilizacije u jednim, pa nedovoljnosti, s jasnim pritiskom tradicije, u drugim zemljama Kako se otuda različito i ispoljava uticaj sredstava masovnih komunikacija, potrebno je harmonizovati sve tipove kulture u jednoj globalnoj evoluciji, kojoj i ova sredstva koriste stvarajući sopstvenu kulturnu sredinu. Povezanost sredstava masovnih komunikacija sa učešćem auditorijuma u društvenom životu Kaznev razrađuje u pretpostavljenom boljem i svestranijem obaveštavanju, delovanju publike na usmerenost i način informisanja i u eventualnom pospešavanju ili sputavanju pojedinih oblika participacije, Među njima neprestano iskrsavaju protivrečnosti, jer, upozorava autor, istraživači takođe otkrivaju da televizija pribegava vulgarizaciji, naginje prevashodno zabavi i vodi ka političkoj pasivizaciji. Pogotovu je problematično, iako se između ostalog i ispitivanjem mišljenja - ne zanemaruje povratno delovan]e publike, njeno učešće u samom programu, gde još nije ponuđeno pogodno rešenje kojim bi se pomirili kvalitet emisija, reprezentativnost i značaj uključivanja gledališta. Na drugoj strani, izvesna dejstva televizije imaju izrazito ekonomski smisao - u

opremanju, proizvodnji programa, izazivanju potrošnje, kretanju na tržištu - uz obavezni varijetet uslova i manifestovanja u razvijenim i nedovoljno razvijenim i nerazvijenim zemljama. Četvrti deo, sastavljen poput prethodnih od više nezavisno naslovljenih poglavlja, obuhvata, za Kazneva, nekoliko bitnih pitanja. Praćenjem odnosa televizije i književnosti podseća nas па promene u čitalačkim navikama prema nalazima istraživača, ali u delovanju televizije naglćišava globalno prožimanje ponašanja i estetskog viđenja, ostajući na stanovištu da ona nije suparnik književnosti, več joj otvara nove perspektive. Slede zatim, pod zajedničkim naslovom „teleizbori” i uz obraćanje rezultatima izvršenih ispitivanja, analize televizijskih emisija i stavova birača u vreme pobede Harolda Vilsona u Velikoj Britaniji i Kenedija nad Niksonom, izbora Žorža Pompidua, elirainacije Šabana Delmasa od strane Žiskara Destena i kasnijeg uspeha ovog drugog protiv Fransoa Miterana prilikom izbora za predsednika francuske Pete republike, pokušavajući da se u tumačenju reakcija birača u ovim slučajevima proceni i delovanje televizije. Peti deo, konačno, sadrži razmišljanja 0 daljem razvoju televizije i njenim posledicama. Kaznev priznaje da je, isključujući očekivano kretanje izvesnih pokazatelja rasprostranjenosti 1 umnožavanja programa, svako predviđanje slučajno i neizvesno. On se ipak usuđuje da ukaže na neke mogučnosti i verovatnoču promena, рге svega s obzirom na teledistribuciju putem kabla, satelita i video-kaseta. Ispostavilo se da su ove tehničke novine upotpunile praznine koje je za sobom ostavljala klasična televizija, ali da, posle početnog entuzijazma i velikpg očekivanja. nisu dale spektakularne rezultate. Staviše, ili se samo odlučnije odredilo pravo mesto klasične televizije, a nikako preuzelo, ili su se u raožda nešto izmenjenijem vidu postavili isti problemi čije je rešavanje i ona nalagala. Televizijski

229