RTV Teorija i praksa
najbitniji deo uređivačke politike i obavezno su zavisni od društvene, klasne i idejne opredeljenosti nosioca date komunikacije. Društveno-politička tendencija se vrlo lako sagleda i u glasilu u čijem zaglavlju piše da je „nezavisan list”, „čista informacija bez ideoloških primesa”, ili slično. Suština angažovanosti za nas nimalo nije spoma. Problem je u najcelishodnijem metodu javno-komunikacionog ispunjavanja date, naše zajedničke društveno-istorijske tendencije. Ukupnom plasmanu svojih bezbrojnih poruka, pa čak ni redosledu, proporcijama i obradi, ponavljanju i oplemenjivanju informativnih sadržaja programa, ne poklanjamo još ni dovoljno znanja, ni umenja, pa ni pažnje. Svi se mi, na žalost, mnogo više i češče lecnemo zbog nekog neuspelog komentara, ili ioše odmerene reči, nego što smo spremni da analitički sagledamo vrednosne valjanosti, razmere, stupanj uverljivosti i socio-psihološke efekte one bezmeme programske sadržine koja bi spadala u kategoriju kapilame propagande. Ako zaista treba da informišemo radne Ijude radi odlučivanja, a ne o odlukama - ako treba da u stroju radničke klase svoje zemlje podižemo zahteve saznanja, obrazovanja i vaspitanja sadašnjih i budučih generacija ovog dmštva - onda je jedna od glavnih obaveza: nalaziti i nuditi činjenice relevantne za učešće svakog radnog čoveka u odlučivanju, a ne čekati bilo odakle gotove zaključke da bismo ih jednostavno „preneli”. Izgleda da tuda upravo prolazi i linija razgraničenja između aktivnog borbenog stvaralaštva kadra RTB u jedinstvenom frontu političkih snaga društva i - s druge strane - činovničkog „fommskog” izveštavanja. Ono nikad nije saborac u prvoj borbenoj liniji, več se ili degradira u pratećeg konjovodca, ili se propinje ka galeriji za publiku odakle može, u najboljem slučaju, da se navija. A češče se sa te pozicije zlonamemo kritizerski obezvređuje napor smelih. Takozvano fommsko izveštavanje nije ni uopšte, ni u radu RTB, definisano samom činjenicom da je neki skup ili izabrano rukovodeče telo izvor date informacije. S obzirom na izrazito kolektivni stil odlučivanja u svim sferama našeg dmštvenog uređenja i političkog sistema, sastanci, sednice, zasedanja ili konferencije vrio često su maksimalno značajni, nekad i po tenziji iščekivanja ishoda zanimljivi događaji, koji nose odgovore na mnoge individualne motivacije našeg slušaoca ili gledaoca kao dmštvenog bića. Dmge su bitne karakteristike „fommskog izveštavanja”. Ono je, рге svega,
8