RTV Teorija i praksa

ргеко dugoročne i uspešne akdje Prvog programa Radija sa srednjoškolskom omladinom pod nazivom Radio-Mladost ) tešnja saradnja sa fakultetima društvenog smera, vezivanje što šireg kruga spoljnih saradnika za naše redakdje sa mogućnošću privlačenja najpogodnijih i u stalni radni odnos, briga za praktično-obrazovni rad urednika sa saradnicima po utvrđenim programima ali na dnevnim primerima iz proizvodnje, sezonski interni kursevi za dopunsko uzdizanje pojedinih programskih profila, stimulativno nagrađivanje u službi permanentnog obrazovanja (što je element i one osnovne funkcije nagrađivanja prema radu) drugačija politika ličnih dohodaka i stambenog zbrinjavanja programsko-proizvodnih kadrova, a i razni drugi oblici brige za stvaraoce programa i privlačnost RTB za priliv deficitarnog kadra, morali bi da dobiju u našoj kući baf ono mesto koje godinama zauzimaju brige oko predajnika, releja, reportažnih kola, novih zgrada, poprečnih veza, studija, opreme i druge, več izvanredno impresivne (na radiju dugo zapostavljane) tehničke baze. Prograraski sadržaji i Ijudi koji ih prave postaju pred sve složenijim zadacima i večim odgovomostima RTB ona tanka karika na kojoj nam sve češće pucaju komunikacijski krugovi efektnog delovanja. Uspostavljanje stručno jake, agilne i opremljene (ne brojne, ali maksimalno kvalifikovane) kadrovske službe RTB postaje, čini nam se, sve neodložniji zadatak, jer se smišljena, naučno zasnovana politika popunjavanja kadrovskih potreba, školovanja za programe i školovanja u programima ne može voditi od danas do sutra, na bazi utisaka i trenutnih odnosa samoupravljačkih snaga pri licitatorskoj izradi finansijskih planova. Javlja se u ovom kontekstu i u našem kolektivu ona ukleta dilema: da li je za novinarstvo neophodan preduslov talent, ili se i taj posao, kao bezbroj drugih, može jednostavno naučiti i izučiti. Čujemo i sa, reklo bi se, merodavnih mesta ponekad tvrdnju da je teza o obaveznom talentu za novinarstvo čak opasna, јег, navodno, kumuje kvazi-literamom, nepolitičkom novinarskom spisateljstvu, za razliku od stava da su opredeljenje, znanje, umenje i stalni rad na praktičnim poslovima dovoljni za kvalitet profesionalnog učešća u masovnom komuniciranju. Tačno je da nam ne odgovara ni takozvana kontinentalna (uglavnom francuska) škola „nadahnutog” novinarskog