RTV Teorija i praksa

JEZIK

Dr Milan Čuljak

DA LI JE JEZIK NA RADIJU I TELEVIZIJI UGROŽEN?

I Poslednjih nekoliko godina svedoci smo zanimljive akcije koja se vodi protiv „zagađivanja” jezika na radiju i televiziji, u kojoj pojedini učesnici zahtevaju „hitan postupak u odbranu ugroženog jezika, pošto je pao ispod dozvoljenog standarda”. Jezik na radiju i televiziji je, kažu oni, ugrožen јег se tu govori „stihijski”, što dolazi od „jezičkog neobrazovanja i nedostatka sluha izvesnih govornika, a deluje zarazno na slušaoce” Televizija je pružila azil „vrhovnom neprijatelju” - tuđicama, koje vrše pravu najezdu u naš rečnik. Utvrđen je i procent od 30% tih reči u glavnoj dnevno-informativnoj emisiji Dnevnik, a na bazi „četrnaest slučajno odabranih televizijskih emisija” sa rečničkim fondom od oko 55,000 reči. Time se ujedno potkrepljuje i objašnjava zaključak ispitivanja da „samo svaki četvrti gledalac razume TV Dnevnik u celini” Ali, nije to, prema mišljenju nekih učesnika u ovoj akciji, ni najveći ni jedini jezički nedostatak emisija radija i televizije. One ozbiljno boluju od nedostatka stila, jer u nastojanju njihovih autora da se približe slušaocima i gledaocima „govorne emisije se pretvaraju u neku vrstu čitalačkog časa, ili u glasno izrecitovan naučeni pisani tekst napamet, ponekad pažljivo doteran, ali, na žalost, bez oblika spontanog govorenja”, Zbog svega toga, jedni sa žaljenjem konstatuju da je „teško učiti dobrom govoru one koji svakodnevno koriste reči... (јег takvi) žive u iluziji da uspešno komuniciraju, uvereni da govore kako treba”, Drugi, pak, smatrajuči da je ~u ovom našem dobu došlo do svestranog ugrožavanja, ogrubljivanja i siromašenja jezika”, zalažu se, ni manje ni više, nego za ~što

180