RTV Teorija i praksa

Đilo Dorfles

BOLEST JEZIKA U SREDSTVIMA MASOVNE KOMUNIKACIJE

Nepotrebno je posebno naglašavati da sredstva masovne komunikacije predstavljaju stožer savremenog sistema uspostavljanja odnosa među Ijudima. Zato nameravam da malo dublje uđem isključivo u jednu, po mom mišljenju zaista nezdravu situaciju jezika mass media koju naziremo poslednjih godina i koja danas već utiče na celokupni naš društveni život. Tu situaciju bih nazvao „bolest jezika”, јег se ona pre svega sastoji od izvitoperavanja, mistifikacije lingvističke komponente tih medija, a osim toga u činjenici da se taj jezik promenio što oni koji se njime služe gotovo nisu ni prifnetili, pa su ga i sami pred našim očima izvitoperili. Pokušajmo da pobrojimo osnovne probleme te bolesne situacije današnjih mass media: 1. neodređenost i nedovoljna semantičnost izraza, 2. namerna nerazumljivost i kriptografnost jezika, 3. dvosmislenost u ođnosu između stvarnosti i privida televizijskih emisija, 4. preterana i nepravilna upotreba „tehničkog i specijalističkog žargona” u štampi i u drugim sredstvima masovnih komunikacija. NEODREĐENOST JEZIKA MASS MEDIA Razgovarajući o neodređenosti iskaza u mass media, nameravam da se

pozovem na onu posebnu osobinu rrmogih današnjih lingvističkih izraza, koja se sastoji u „dvoznačnosti” (ili ako to želimo podrobno da objasnimo tehničkom terminologijom: u nedovoljno čvrstom odnosu između signifiant i signifie, u određenoj Ungvističkoj oblasti). Da se taj način izražavanja naraerno koristi u nekim oblicima umetnosti, poznato je i prihvatljivo. Odavno smo svesni da je često izvor snage jednog izraza, jedne poetske figure, jednog slikarskog oblika. jedne muzičke fraze, цргауо njihova neodređenost. Nepotfebno je, potkrepljujući to, podsećati na danas već klasično delo kakvo je Empsonovo Sedam Tipova Ambigviteta. No jedno je namerno traženje semantičke neodređenosti u izvesnom umetničkom delu, a drugo je svesna (ili čak nesvesna) „komunikativna” nejasnoća jedne poruke koja se prenosi sredstvima masovne komunikacije, to jest poruke koja bi trebalo da bude upučena masama i koja, prema tome, treba da bude izneta otvoreno, u svom punom značenju. No mass media često namerno zamagljuju semantičku jasnoću svojih poruka, a to se dešava kako u političkim časopisima, tako i u avanturističkim filmovima, u televizijskim emisijaraa kao i u intervjuima na radiju. Složene rečenice, nesvakidašnji izrazi, oprečna i protivrečna objašnjenja. Narod misli da razume ono što je emitovano, a često to shvati sasvim suprotno. To se dešava čak u slučajevima u kojima se ne može nači opravdanje ni u zahtevima političkog i umetničkog trenutka. Koliko sam puta, izlazeći iz bioskopa u kome sam gledao neki

188