RTV Teorija i praksa

3 Žan Kx>t: Jedenje bogova, Beograd, „Rolft”, 1974, etr. 45.

4 Serđo Turkoni: Predgovor kniizi Neorealizam_u italijanskont filmu, Beograd „Kulhzra” 1961, str. б.

momenta: estetički i tehnološki. Estetički trenutak definisan je nekolikim osnovnim tezama o principima na osnovu kojih se komponuje „priča” odnosno siže televizijske drame. „Priča” ili „fabula” u aristotelovskom smislu pretrpela je nužne izmene. Predmet televizijske drame više nije analiza uzvišenih sadržaja i ličnosti i njihove tragične krivice; predmet televizijske drame sada postaje događaj malog obima i značaja i junak lišen herojskih premisa. U aristoteiovskoj dramaturgiji „junaci bivaju odvedeni na samo dno Ijudske sudbine, posmatramo ih kada su postali krajnje tuđi Ijudima i tuđi u svetu. Poslednji agon jeste junakova agonija”. 3 U televizijskoj drami takav heroj ustupio je mesto junaku prepoznatljivom, čoveku sa ulice ili iz susedstva čiji je mikrokosmos sadržan u svakodnevnom životu. Za karakterizaciju televizijskih junaka mogla bi se primeniti definicija koju je Serđo Turkoni dao o neorealizmu; Turkoni smatra ~da su suštinske težnje neorealizma ona potreba da se istražuje i otkriva svakodnevni život, svakodnevne muke i brige najširih slojeva naroda...da se iskaže moralni sud o načinu života...” 4 Svakako, suštinska odlika nove televizijske dramaturgije ne može se nalaziti samo u redukovanim oblicima klasične dramaturgije; niti je mogućno i opravdano kao tematiku uzimati samo priče i sudbine tzv. „malih Ijudi” što je, čini se, jedno vreme bila tendencija pisaca i naše televizije. U pogledu tematike, TV drama ne može da poseduje i inauguriše radikalno nov i do sada nepostojeći oblik dramskog zbivanja s obzirom da od antike do danas predmet dramskog kazivanja jeste i ostaje čovek, ali

26]