RTV Teorija i praksa

Elizabet de Kardona

MULTINACIONALNA TELEVIZIJA OBLIK KULTURNE ZAVISNOSTI

U KOLUMBIJI, STRANE I MULTINACIONALNE KORPORACIJE DOMINIRAJU TELEVIZIJOM, lAKO PROGRAMIRANJE FORMALNO I DALJE OSTAJE U RUKAMA KOLUMBIJACA Kako meriti kultumu zavisnost Kolumbijske televizije?' Posledice planiranja na televiziji su često kulturne ili ideološke. Ali u kapitalističkom društvu ovo programiranje se finansira investicijama uloženim u reklame koje odražavaju industrijsku i komercijalnu strukturu ekonomije i njenu povezanost sa ekonomijama drugih zemalja. Razumljivo je da reklama zalazi u kulturnu praksu medija, i kada je reč o vrsti proizvoda koji se reklamiraju i kada je reč o vrsti programa koji se koriste kao sredstva za dolaženje do potencijalnih potrošača. Ovaj opis Kolumbijske televizije pokušaće da ispita elemente koji odražavaju kulturnu zavisnost, bilo da ona dolazi od direktnog ulaganja, ili indirektno, preko reklama. General Rohas Pinila (Rojas Pinilla) je 1953. godine preuzeo vlast u Kolumbiji i zaveo vojnu upravu. Odmah je organizovao Državni ured za informacije i štampu pod okriljem Predsedništva. Jedan od prvih koraka ovog ureda bio je da osnuje zvanični Kolumbijski televizijski sistem. Prve dve godine delovanja Kolumbijska nacionalna televizija je svoje emisione kapacitete iz Bogote proširila i na ostale važne centre zemlje. Uvoznici su dobili kredit od Banco Popular za uvoz deset hiljada jevtinih televizijskih prijemnika koji su prodati na kredit uz niske kamate.

Elizabet de Kardona (Elizabeth de Cardona) je ovaj članak napisaia za „Journal of Communication" (Soring 1975, Vol. 25, No 2) dok je bila član istraživačke ekipe Institutio Colombiano de Desarrollo Social (ICODES) u Bogoti.

55