RTV Teorija i praksa

Namema pažnja, kako smo prethodno izneli, razlikuje se od nenamerne svesno postavljenim ciljem aktivnosti, uključenim u voljne napore. U tome je kvalitetna razlika između njih. Karakteristične crte nameme pažnje su usmerenost, organizovanost, povečana stabilnost. Te crte čine namemu pažnju faktorom efikasnosti ma koje aktivnosti, uključujuči i komunikacionu. Tačnost iznetih zaključaka bila je mnogo puta dokazana serijama eksperimenata u toku kojih je ispitanicima predlagano da slušaju istovremeno dva saopštenja da bi se na taj način ispoljio stepen njihovog usvajanja. Namerna pažnja se razvija srazmemo ulaženju pojedinca u socijalnu sredinu i njegovom usvajanju dmštvenih normi i vrednosti. Ona se usavršava-zajedno sa iskustvom opštenja čoveka sa okolnom sredinom i sakupljanjem u njegovom saznanju informacija koje su neophodne za orijentaciju u svetu vrednosti, usvajanje odluka i ostvarivanje kroz sopstvenu aktivnost. Značajan deo informacija sakupljenih u saznanju Ijudi prolazi kroz sistem masovnih komunikacija. Zato je teško proceniti ulogu dejstva novina, radija, televizije na razvoj namerne pažnje. Uzroci koji uslovljavaju namernu pažnju, svode se uglavnom na übeđivanje i interese, na saznavanje dužnosti i obaveza. Odlučujuču ulogu među njima igraju usvojena übeđenja i njihova subjektivna vrednost za recipijenta, Bez obzira na raznorodnost i raznolikost tih pojava, njih objedinjava jedan važan momenat prisustvo voljnih napora za održavanje pažnje i svest recipijenta o značaju informacije. Očigledno da se treba složiti sa

47