RTV Teorija i praksa

trougao Umberto Eko navodi u svome delu Kultura, informacija, komunikacija. Imaćemo, dakle, izvor informacije, kanal i prijemnik informacije. Ili, upotrebljavajući Pirsove (Charles Sanders Peirce) oznake za istu shemu, imačemo (opet trovalentna struktura): reprezentament, predmet i interpretant. Međutim, budući da je predmet naše analize radio-drama, dakle, umetničko delo, stvari stoje drugačije. Naime, upravo dosadašnja analiza predočava nam nešto složeniju komunikacijsku strukturu radio-dramskog umetničkog dela. Jednostavna trovalentna struktura komunikacije kakvu predlažu A. Ričards i Pirs ne odgovara onome što smo ustanovili kao estetski plan radio-dramskog umetničkog dela. Drugačije rečeno, u trenutku konkretizacije radio-dramskog umetničkog dela dolazi do prevazilaženja prostog informativnog nivoa radio-drame. U tome trenutku, naime, radio-dramsko umetničko delo „kreira svoju sopstvenu supstancu” naglašavajuči pri tome sebi svojstvenu vrednost i ostvarujuči ono što Roman Jakobson zove poetskom funkcijom komunikacije. „Dijalektički algoritam” (Gremasov termin), odnosno binarni opozicioni karakter komunikacijske strukture radio-dramskog umetničkog dela, bio bi upravo ovo dovođenje komunikacijskog procesa do jednog višeg nivoa, „nadinformacijskog” - do nivoa poetskog. I radio-dramsko-umetničko delo je, dakle, kao što smo na početku rekli navodeči reči Serža Dubrovskog - „način pojavljivanja Drugog” 23 Objašnjavajući poetsku funkciju radio-dramskog umetničkog dela rečima semiotičara Čarlsa Morisa rekli bismo da je poetska funkcija poruke significance tj. „mogućnost nekog znaka da na odgovarajući način ostvari svrhu radi koje se upotrebljava” Pojam significance, alias poetskog, dobija još dublje značenje kod Č. B. Hejla (С.В.Неу!). U Hejlovom kontekstu significance znači „bogatstvo značenja, dostojanstvenost, moč sadržine kao i izvornost, plodnost”. 23 U krajnjoj liniji funkcija poetskog u komunikacijskoj strukturi radio-dramskog umetničkog dela postaje „stalno drugi tekst” (Šefer), tvoreči na taj način višeznačenjsku poruku (polvsemie infinie) u smislu koji ovom terminu daje Julija Kristeva 26 Što

'уг Serge Dubrovsky, Pourquoi la nouvelle critigue, Mercure de France, Paris, 1967, p. 55.

24 Gvido Marpurgo Taljabue, Savremena estetika, Nolit, Beograd, 1968. str. 45 25 Ibid., str. 259.

2 ® Julia Crysteva, Thžorie d’ensemble, 1967.

33