RTV Teorija i praksa

2. Као posledica razmene naučnih i umetničkih dobara između Arapskih zemalja i spoljneg sveta, prodrle su u našu zemlju kulturne i naučne tendencije. 3. Islamska kultura je stvorila religioznu orijentaciju koja se ogleda u sjedinjavanju spiritualnih vrednosti počev od jedinke ka porodici, zatim klanu ili plemenu, sve do zajednice vrhovnom entitetu. 4. Neki faktori koji postoje u arapskoj zajednici nalaze se, prirodno, i u drugima, ali oni su eminentni u našoj civilizaciji, kao na primer viteški duh, neustrašivost, velikodušnost i gostoljublje. Svi ovi faktori akumulirali su se tokom vekova i duboko su ukorenjeni u arapskom narodu. Postali su nepisana konvencija koja se prenosila s generacije na generaciju. Zastoj i razjedinjavaje pojavili su se sa kolonijalnim osvajanjima i novi politički i društveni efekti uništili su neke gore navedene faktore. U ovom periodu pojavile su se strane vrednosti i koncepti i do tada nepoznate političke i intelektualne tendencije. Ova situacija izazvala je neku vrstu sukoba između postoječih vrednosti. Tu svojevrsnu borbu duboko je osetio veći deo populacije, a najviše od svih trpela je omladina. Ta borba je naročito naglašena poslednjih godina, s o izirom na nove uslove: • političke: oslobađanje i nezavisnost svih arapskih zemalja; * intelektualne: pojava mnogobrojnih političkih teorija; 9 ekonomske: napor arapskih naroda da nadoknade svoju zaostalost i prate proces naprednih zemalja. Ovaj uvod pokazuje da ta borba proizilazi s jedne strane iz prirode arapskih Ijudi, a s druge strane iz aktuelne situacije. To je konflikt između nasleđenih vrednosti i stare kulture i novih ideja, između normi tradicije i načina ponašanja savremenog tehničkog doba. Govoreči uopšteno, više crta karakteriše arapsku omladinu: a) kulturna i intelektualna potčinjenost raznim zapadnim ili istočnim kulturama iz koje se javljaju nove vrednosti koje traže svoje mesto među vrednostima koje su mladi izvukli iz svoje originalne kulturne sredine;