RTV Teorija i praksa

dosadašnje mere: predavanja, tečajeve, savetovališta, dispanzere itd., samim tim što obuhvata daleko veći broj osoba od pomenutih ustanova i službi. Mogučnosti savremene preventive putem televizije leže i u multidisciplinarnom skupu stručnjaka, učešću društvenih foruma i mnogih institucija - čitavog društva, i svi ovi stavovi mogu se sagledati u širokom auditoriju, najneposrednije. Angažovanost televizije u ovoj oblasti neophodnija je tim pre što je zdravstvena zaštita dece i omladine u nas - kao i u mnogim drugim zemljama - usmerena prvenstveno na zaštitu i unapređenje fizičkog zdravlja, dok se preventiva duševnog zdravlja razvija veoma sporo i nailazi na mnoge prepreke. Sve većem broju roditelja, lišenih porodične tradicije i čvrstih korena, potrebna je pomoč u podizanju psihički zdravog deteta. Oni često nisu svesni te potrebe sve dok se ne obrate lekaru za pomoč. Uključivanje sredstava masovnog komuniciranja neophodno je, јег usko specijalizovanih ustanova za psihijatrijsku preventivu dece u dogledno vreme neče biti dovoljno da zadovolje sve potrebe stanovništva. Pogodnost televizije leži i u tome što se za zdravstveno prosvećivanje u ovoj oblasti mogu primeniti dosadašnji pristupi, pokušaji i metode. Uz primenu savremene tehnike u našim uslovima i društvu, televizija bi mogla sa samo jednim dobro sastavljenim timom stručnjaka raznih profila, na atraktivan, raznovrstan i sugestivan način, da sprovodi kontinuiranu prevenciju u koju bi bio uključen ogroman broj stanovnika. PREVENTIVNOST U DEČJOJ PSIHIJATRIJI U PROGRAMU TELEVIZIJE BEOGRAD Trajnoj i sve većoj brizi našeg društva za porodicu u savremenim uslovima života pridružila se i TV Beograd od 1969. godine, u okviru opšteobrazovnih emisija i drugih programa, Pojedinačne emisije i serije obuhvatile su najznačajnije probleme naše porodice u podizanju dece, sa mentalno-higijenskog aspekta. U ovim programima učestvovao je veliki broj stručnjaka, specijalizovanih ustanova, radnih organizacija i pedagoških institucija. U dokumentarnim prilozima, anketama i intervjuima pojavio se čitav niz Ijudi raznih zanimanja i nivoa obrazovanja: radnici, intelektualci, domačice, polupismeni i nepismeni, deca sela i grada itd.

61