RTV Teorija i praksa

Pored događaja iz života ulice stvaraoci programa su predvideli i razne televizijske trikove koje deca uvek vole (često na zaprepašćenje roditelja). U emisiji Čovek iz azbuke nalazi se nespretni super špijun (koji uleće kroz staklena vrata) i rešava svoje slučajeve uz pomoć promučurnog dećaka koji u kiosku zamenjuje odsutnog vlasnika i koji je, zahvaljujući tome što je mnogo ćitao, mogao da popuni praznine u znanju glavnog junaka. Konel, Gibon Stoun i Kuni su se potpuno posvetili programu, a pedagoškim savetnicima se on dopao јег je pružao mogučnost da se deca uće razložnosti i ćitanju (kasnije je Henson napravio lutka i dao mu ime Šerlok Holms). Od samog početka je Kuni imala u vidu lutke, naročito lutke Maršala Izana, prijatelja koji je imao veoma uspeli program na televiziji WCAU u Filađelfiji. U prvom zvaničnom predlogu ona je ukazala na mogučnost angažovanja Bar Tilstroma, tvorca programa Kukla, Fran i Oli, jedne od prvih najpopularnijih emisija za decu. Stoun je imao bolju ideju. Predložio je Hensona sa kojim je radio dve godine pre toga na emisiji kompanije ABC Hej, Pepeljugo. Hensonova „čudovišta” i druge čudne lutke daju piscu veče mogučnosti da mašta nego što daju realistični likovi lutkara. Štaviše, Henson je bio svestrano talentovan čovek koji je napisao i snimio nagrađeni eksperimentalni program za NBC koristeči svoje Mapetovce i glumce. On je bio tajno oružje mnogih „preduzimljivih” Ijudi koji se bave komercijalnorn propagandom. Trebalo je da epizode na ulici i epizode sa lutkama budu potpuno odvojene - psiholozi se nikada ne bi složili da se realnost i mašta mešaju. 4. Uporedo sa odlukom da se obrate Hensonu doneta je isto toliko važna odluka da se muzički program poveri Džou Raposu, još jednom veteranu iz programa Hej, Pepeljugo. On je učio od svog oca, od Voltera Pistona na Harvardu i od Nađe Bulanže u Parizu. Raposo 1971. godine još nije bio navršio trideset pctu a več je bio debeljko sa oreolom kovrdžave crne kose. Neobično je voleo decu (imao je dvoje) i oko sebe je širio blagost talentovanog čoveka čije se sposobnosti do maksimuma koriste. Ako zasluga treba da pripadne i jednoj ličnosti što je Ulica Sezam skoro svugde prihvačena, onda ona pripada Raposu. „Оп je jedini u timu” - kaže Džon Stoun, uključujući i sebe i ne izostavljajući nikoga - ~u čiji ukus imam stalno i apsolutno poverenje”.

192