RTV Teorija i praksa

kulturnim. Svaki čovek je stvaralačko biće, bez obzira da li je svestan svog stvaralačkog smisla ili ne, da li su mu okolnosti života dozvoljavale da taj smisao u sebi otkrije i razvija, ili nc. Šombar de Lov ide toliko daleko da smatra da je potreba za stvaralačkim potvrđivanjem jedna od primarnih čovekovih potreba. Marks je ovu istu misao izrazio na mctaforičan način definišuči ličnost kao „neponovljivu individualnost” a uslove u kojima bi se ta individualnost razvijala i potvrdivala kao „samokreiranje”. Covek, po Marksu, ne treba i ne sme da bude duhovno i društveno modeliran prema nahođenjima i intcresima vladajučih grupa i sistema dominacije nego, nasuprot tome, da ovlada svim uslovima i okolnostima svog života i rada, da postane kovač svoje sopstvene sudbine. Drugim rečima, da menjajući prirodu menja i kreira i samog sebe u dijalektičkom jedinstvu procesa ..humanizovanja prirode” i „naturalizacije čoveka.” Ovo „samokreiranje” i stvaralačko potvrđivanje svoje društvenosti, ovo osvajanje sveta i svoje ličnosti, ne može se zamisliti bez kulturnog komuniciranja. to jest bez aktivnog učestvovanja u oblikovanju i razmeni svekolikih Ijudskih iskustava. Čovek je, dakle, predodrcđcn da učestvuje u kulturnom komuniciranju i razvoju kulture svoje zajcdnicc. U tom smislu, pravo na komuniciranje predstavlja jcdno od najelcmentarnijih prava čoveka. MASS MEDIA I KULTURNE PROMENE Godine 1932. Bcrtold Brcht je napisao ove redove: „Radio se mora promeniti od srcdstva šircnja i odašiljanja u sredstvo komuniciranja. On bi mogao biti najčudesnije srcdstvo komuniciranja kojc sc može zamisliti u javnom životu ogroman sistem povczivanja - što ćc reči, on bi bio takav kad bi bio sposoban ne samo da odašiljc več i da prima: da dopušta slušaocu ne samo da čuje ncgo i da govori, i nc da ga izolujc več da ga dovcdc u dodir.” Šta bismo, posle blizu pola vcka od kako su ovc rcči napisane, mogli reći za radio i TV z.a које se svi slažu da danas predstavljaju najmoćnija srcdstva komuniciranja? Tehničke mogućnosti za funkciju ovih medija u smislu Brchtovog zahteva već postoje, i one se takoreći svakodnevno proširuju. Znamo da se programi takođc stalno obogaćuju novim oblicima i stvaralačkim invencijama. Ostane li se samo na tradicionalnoj kulturi i njenoj transmisiji, utvrdiće se da su i radio, a posle njega i TV, raz.vili i afirmisali nove oblike kao što su radio i TV drama, specijalni TV filmovi. radio-opera, razni oblici

212