RTV Teorija i praksa

grupa, zajednički izdavački poduhvati, filmski i televizijski festivali i tako dalje. „Uvek se kaže da bogatstvo leži u raznovrsnosti. Što je više raznovrsnih formi, to smo bogatiji. Mi ne želimo ujedinjenu kulturu među nama, јег bi to bilo veoma dosadno, to bi predstavljalo slabost i siromaštvo naše kulture. Što je naša kultura raznovrsnija, to je bolje. Ali najvažnije je da toj kulturi treba omogućiti da dopre do drugih zemalja. Saznajmo više jedni o drugima. Tako možemo razviti novi lik koji bi bio poznat celom svetu. Jer, kultura predstavlja najbolje sredstvo za razumevanje naroda i ona nema granica.” Ova želja našeg uglednog kairskog sagovornika višestruko je potvrđena tokom brojnih kontakata koje smo imali u mnogim nesvrstanim zemljama. Istovremeno, naši sagovornici su isticali kako ne misle da je ta saradnja u oblasti masovnih medija nešto što može preko noči dati rezultate. Posle prvih когака formulisanih oktobra 1977. godine na Konferenciji radio-difuznih i televizijskih organizacija u Sarajevu, rezultati su ohrabrujući. Sve bolje se poznajemo, saradnja je sve intenzivnija. Međutim, čini se da nije nevažno da upoznajući jedni druge s velikim dometima sopstvenih kultura, istovremeno upoznamo i neke tekuće probleme koji se tiču pojedinih oblasti. Masovnih medija, recimo, kada je u pitanju saradnja radio i televizijskih organizacija. Јег, ako pred masovne medije stavljamo ozbiljne zadatke o kojima je maločas bilo reči, onda je neophodno da međusobno budemo informisani i o teškoćama koje pred tim medijima i njihovom funkcijom stoje u pojedinim svetskim regionima. Ovoga puta nije samo reč o ekonomskoj, tehničkoj ili tehnološkoj strani problema, več o kompleksu pitanja koja stoje pred ovim organizmima nesvrstanih i zemalja u razvoju. TELEVIZIJA, DA ILI NE U prvi mah može izgledati neobično da u mnogim zemljama u razvoju i danas postoji dilema o tome da li je televizija korisna ili štetna, donosi li prave rezultate ili je bremenita negativnostima koje se več sada daju predvideti. Mnogi naši sagovomici u arapskim zemljama, na primer, ukazivali su nam kako je taj problem neprihvatanja televizije, u stvari rezultat kulturnog nasleđa arapskih zemalja, koje je nespremno ili ne želi da primi te egzogene tehnike, ne želi ili ne može da savlada njihovu sintaksu. To sigurno nije problem koji se javlja samo u

13