RTV Teorija i praksa

Ja namerno nisam pravio redosled i nikakav scenario događanja za ovim okruglim stolom, zbog toga što smatram da treba da bude spontan i slobodan razgovor. s Pa ipak, kao što rekoh, svakom pojedinačno sam uputio pismo u kojem sam istakao da bi dobro bilo da kažemo nekoliko reči o tome kako je počela Televizija, o njenoj koncepciji. Zamolio bih da krenemo upravo od toga: kakva je to bila početna vizija Televizije, na koje je potrebe ona htela da odgovori, kako je startovala, kako je počela da se razvija? Pa čemo onda iz toga da razgranavamo pitanja. Predlažem da u razgovoru pokušamo da damo zaokrugljena izlaganja; drugo, da jedno pitanje završimo, pa da idemo na drugo i da tako pomognemo i čitaocu da pročita ono što se bude ovde reklo. Lolo, imaš reč. RADIVOJE-LOLA ĐUKIĆ Ja bih hteo da postavim potpitanje. Koliko če trajati ovaj sastanak i može li se po nekoliko puta govoriti. Jesmo li ograničeni ili ne? M. JEVTOVIĆ: Nismo. Časopis može đa primi i stotinu kucanih stranica. Prema tome, možemo da kažemo dosta, ako kažemo dovoljno dobro da sve može da se štampa. A što se tiče izlaganja, mislim da jedan čovek ne treba da izloži sve odjedanput. Neka izloži tezu, argument, neka izloži protivstav. Drugi može da mu upadne u reč. Mislim da vodimo razgovor, bez ikakvog libljenja i da svako upadne u razgovor u trenutku kad želi. 5 Dakle, da vodimo drugarski, prijateljski razgovor o zajedničkom poslu, u želji da taj posao biva sve bolji.

6 „...Rekoh da za jedan polivaleptan otvoren razgovor ne bi trebalo suviše ргеcizirati šta bismo sve obuhvatili a šta zaobišli. Nema pitanja koje ne bi bilo zanimljivo za našeg čitaoca. Stenogram može, svako ko želi, i da autorizuje. Pa ipak čini se da ne bi trebalo ispustiti iz vida: • koncepciju TV Beograd, u startu i kako se razvijala, kakva je sada... • metode delovanja Ijudi iz studija, prenos ili komuniciranje s čovekom kraj televizora (pasiviziranje - aktiviranje), [23