RTV Teorija i praksa

Mi smo se dve godine spremali da napravimo taj program. Sad je jako mnogo programa i sigurno da se u toj velikoj količini utrpava i mnogo koječega što čovek, kad bi se dugo spremao, ne bi übacio. Međutim, sad ima i mnogo više Ijudi, a drugo, sad su svi Ijudi uglavnom obrazovani televizijski. Mi smo dolazili - ko s filma, ko iz pozorišta, ko iz novinarstva, sa radija itd., pa smo se tu priučavali. Međutim, mogu vam reči da ja stvarno, u poslednje vreme imam utisak da program nije dobar. Sečate li se da je рге jedno 4-5 godina održan jedan simpozijum u Portorožu. Ja sam bio zadužen da za Udruženje televizijskih reditelja napravim referat o problemima koji su se pojavili na televiziji. To je bilo pitanje tzv. slobodnih termina i ukalupljenja. Mogu vam reči, radi ilustracije opšte nezainteresovanosti, da su došli samo reditelji. Ni jedan od glavnih urednika, ni jedan direktor, ni jedan programski urednički čovek nije došao da diskutuje sa rediteljima o primedbama koje smo mi kao reditelji imali na programsku koncepciju. Tada su pokrenuta pitanja tzv. slobodniih programskih dana. Tek posle 2-3 godine došlo se do ovih „slobodnih sreda”, do nekih malB slobodnijih programskih koncepcija. Posle jedno 10-15 godina jedan tim, ja govorim o tom starom timu, jer i ja sam u njemu bio, počeo je da se ukalupljuje i shvata da samo ono što smo mi smislili, da je to, možda tek malo prilagođeno novim tehnikama, najbolje što može da bude. Ja lično mislim da bi bilo dobro da se svakih nekoliko godina, nekoliko mladih perspektivnih Ijudi odvoji za televiziju, ali da godinu ili dve dana ne rade, nego da pripremaju svoju programsku politiku.

28