RTV Teorija i praksa

otvorenosti nase zemlje prema progresivnim opredeljenjima i stremljenjima i ostvarujuči kritički odnos prema idejnim strujanjima i političkim težnjama, suprotnim opredeljenjima našeg drultva, treba preispitati dosadašnju praksu uvoza stranih programa. Napori da se unapredi međunarodna saradnja RTV centara, i pojedinačna i udružena u okviru JRT, moraju se posebno usmeriti na susedne zemlje, odnosno zemlje u kojima žive narodne matice onih narodnosti koje su deo jugoslovenske socijalističke samoupravne zajednice. Razvijanje programske saradnje sa tim zemljama znači i neposrednu potvrdu prava narodnosti da unapređuju svoju kulturu i, uopšte, da se razvijaju kao nacionalni kolektiviteti. Ova saradnja nije mala, ali nije dovoljno sistematizovana. Istovremeno, ostvarujuči politiku pune ravnopravnosti i slobodnog razvitka svih naroda i narodnosti, treba da se unapredi odnos naših programa prema životu i radu delova naroda Jugoslavije u susednim zemljama. Naime, poštovanje njihovih nacionalnih prava merilo je uvažavanja Jugoslavije i njenih naroda, Ovaj stav, politički višestruko potvrđen kod nas, pretpostavlja da jugoslovenskom auditoriju predstavimo život jugoslovenskih nacionalnih manjina, što pored ostalog znači da punu pažnju posvetimo njihovom umetničkom stvaralaStvu, da učestvujemo u negovanju njihovog jezika i, uopšte, da doprinesemo afirmaciji njihove kulture. Pojedini RTV centri, to je u javnosti poznato, postigli su izvesne rezultate u ovom domenu, što samo pokazuje da bi, sa više širine i sistema u radu, nacionalne manjine postajale sve pouzdaniji most razumevanja i prijateljstva među narodima i svestrane, ravnopravne saradnje među državama. Podruštvljavanje naših programa podrazumeva da radni čovek, prema meri htenja i smeru svojih opredeljenja, učestvuje u postavljanju programske politike. U stvari, reč je o izgradnji stalnog organizovanog društvenog uticaja u sistemu informisanja, kako bi se njegovim posredstvom izrazila mnogostrukost samoupravnih interesa i obezbedila odlučujuča reč radničke klase. Ustrojavanje sistema svojevrsnih dogovora sa slušaocima i gledaocima o osnovnim komponentama radijskog i televizijskog programa - uz angažovanje društvenih programskih saveta, sekcija Socijalističkog saveza i uz delovanje delegatskog sistema u okvirima samoupravnih interesnih zajednica za informisanje - doprineće snažnijem podsticanju i pouzdanijem zadovoljavanju kulturnih potreba radnog čoveka. Podruštvljavanje programa - kao izraz unapređenja samoupravnih odnosa u oblasti radijskog i televizijskog komuniciranja - je način ostvarivanja njegovog humanističkog smisla.

12