RTV Teorija i praksa

ne baš povoljnih konstatacija iz ove značajne oblasti televizijskog stvaralaštva. Rajko Cerović piše da ~i pored nesumljive programske i tehničke ekspanzije republičkih i pokrajinskih TV centara, koji samostalno i uz sopstvenu odgovornost kreiraju vlastite programske sadržaje - čitav, ne samo idejni koncept, nego i konkretni uređivački mehanizam ostaju zajednički i formiraju se ne u jednom centru, nego ravnopravnom saradnjom osam televizijskih studija, koji tako ne dolaze samo do zajedničkih smernica, nego i do jedinstvenih programa”. Ovo bi bilo sažeta konstatacija o realnoj slici saradnje jugoslovenskih televizijskih centara. Da li ovim možemo biti zadovoljni i da li se stanje ne pogoršava? Muhamed Nuhič smatra da se ono može bitno pogoršati. On tvrdi, a ta tvrdnja je osnovana, da je stalni rast produkcije programa u svim našim TV centrima največi i najznačajniji objektivni činilac međusobnog zatvaranja televizije, sve većeg ograničavanja mogučnosti prihvatanja i plasiranja komunikacijskih sadržaja iz drugih TV studija, odnosno drugih društveno-političkih sredina. Mladen Bjažič piše: „Jedna televizija, ma kako velika bila, nikad ne bi bila u stanju čak ni da obuhvati, a kamoli da zahvati u bogatstvo kulturne baštine svih naših naroda i narodnosti i da nam da ono što je najznačajnije i najvrednije za svakog od njih... Televizija nam može pomoči da budemo još svesniji velike i bogate, ne samo kulturom i tradicijom, zemlje u kojoj živimo i njezine iskonske snage”. Kod više autora naglašena je činjenica da je, u okviru srpskohrvatskog komunikacionog prostora, protok informisanja intenzivniji. Ulazak informacije iz drugih jezičkdh područja u ovo, krajnje je nedovoljan. Iz radova posvećenih ovoj temi mogu se izvesti dva osnovna zaključka. Prvo, da je neophodno stalno međusobno prožimanje informacijom, u širem smislu reči, na celokupnom prostoru Jugoslavije, i drugo, da je sve manje realnih mogučnosti za ostvarenje ove potrebe. Mi moramo tražiti rešenja koja će voditi ostvarivanju ovog značajnog cilja određenog i osnovnim opredeljenjima naše ravnopravne, socijalističke samoupra\me zajednice. Ako več govorimo o novim programskim mogučnostima televizije, u okviru tih mogučnosti moramo tražiti prostor za međusobnu saradnju, za zajedništvo koje će delovati kao jedinstveni komunikacijski sistem. Verovatno če biti dosta reči o radu televizije posle 4. maja. Razgledače se svi aspekti tog velikog i dobro urađenog zajedničkog zadatka. Ovde možemo ukazati samo na jedan aspekt; tih dana postojala je jugoslovenska televizija. Bez obzira na neke sitne sujete prilikom isticanja

10