RTV Teorija i praksa

Mr Vladimir Jevtović

INDIVIDUALNOST SPIKERA I VODITELJA

Navešćemo nekoliko primera voditelja koji se odlikuju izrazito individualnim delovanjem na publiku: 1. Prvi od „individualista” pojavljuje se pred nama gledajući nas vragolasto, kao da nas „začikuje”. Ne izgleda neozbiljno, naprotiv, upravo nas iznenađuje kontrast između ozbiljnog, čak strogog lica koje bi mogao da nosi „namčor” iza šaltera koji nas stalno grdi, i - njegove dečačke potrebe da se poigra, da izazove na verbalni dvoboj bilo koga i da izađe kao pobednik. On nas podseća na one vragolane iz „naših krajeva'' koji u svakoj situaciji duhovitošču uspevaju da steknu naklonost Koliko god je elegantno, „svetski” odeven, jasno je da je to ~naš čovek” koji je uspeo u svetu, јег je on „prijatelj zvezda”, on lično poznaje mnoge zvezde filma i muzike, direktno priča sa njima iako ne zna strane jezike, u ćaskanju sa gostima sasvim je blizu granice da ih uvredi, ali šalu na svoj račun teško podnosi, periodično je u žiži javnosti zbog nekog „skandala” mada izgleda da on ne nastoji da ih izbegne. On je рге svega duhovit i svet ume da vidi sa „vickaste” strane. Ali, on je profesionalni humorista koji ume studiozno i vrlo pedantno svoje asocijacije da beleži, sređuje na karticama, on je pronašao tip ličnosti koji če naša publika prihvatiti. To nije on lično. To on radi da zabavi i razonodi publiku. To odelo je njegov kostim. U svakom slučaju vrlo je prihvaćen od auditorija, jer deluje „nestašno” do drskosti, jer je tip našeg junaka („glavni koji ume sa svakim”) koji nam je poznat, blizak, iz familije, iz кгаја. 2. Drugi ne izgleda atraktivno a kad se na radiju prvi put čuje njegov napukli glas, svađalački ton, nema se prijatan utfsak zbog samog glasa i načina govora, Međutim, übrzo vas on pridobija onim što radi: poziva telefonom „faktore” u gradu, rukovodioce gradskih službi, direktore, odgovorne Ijude, do kojih običan građanin nikad ne bi mogao da dođe, i pita ih za učinjene propuste, nepravilnosti u radu, braneči sve vreme „malog čoveka”, obične građane. Kao Robin Hud koji ne uzima od bogatih da bi dao siromašnima, već kao junoša koji

182