RTV Teorija i praksa
primer akcionog spoja idejne i teorijske marksističke i radničko-klasne opredeljenosti i obrazovanja sa doslednom revolucionarnom akcijom, beskompromisnom borbom za ideale i ciljeve revolucije. Izbor tekstova u ovoj knjizi ima nesumnjiv značaj kao autentična istorijska slika našeg razvoja, a samim tim i razvoja informisanja. U svim trenucima tog dinamičnog revoludonarnog puta, Titova misao bila je ideja vodilja, njegove reči postajale su obeležja vremena, munjevito su se pretvarale u zajedničko opredeljenje celog naroda, često prerastale u moto i lozinku jednog vremena. Značajnu zaslugu za to imao je i ima naš socijalistički i samoupravni sistem informisanja. Tito nikada nije propustio priliku da kompleksno i analitički oceni doprinos sredstava informisanja, nije se ustezao od pohvala. ali isto tako ni od vrlo konkretne kritike. Tito je uvek polazio od stava da su novinari društveno-politički radnici u čijem radu uvek treba da dođu do izraza najprogresivnija društvena stremljenja i one društvene aktivnosti koje su usmerene na realizaciju glavnih ciljeva naše politike. Kada se sada sa značajne vremenske distance analiziraju njegove ocene, stavovi i smernice za dalji razvoj informativne delatnosti, lako se može uočiti da se uvek u svakom tekstu, govoru, poruci i oceni javlja kontinuitet istih osnovnih opredeljenja i stavova o ulozi štampe, o zadacima i odgovornosti novinara, o neophodnosti studioznog rada, idejne izgrađenosti novinara, potrebi da u centru ovih informacija bude radni čovek, njegovi problemi i potrebe, da su sredstva informisanja oružje interesa radničke klase, da je istina stalni i jedini izvor prave informacije, da je neophodno afirmisati sve uspehe i dostignuča, ali neumoljivo i strogo principijelno i argumentovano kritikovati sve negativne pojave. Tito je rekao: „Štampa je močno oružje u naporima naših naroda i narodnosti na izgradnji socijalizma, ali to oružje mora biti ne samo oštro, več i svijetlo.” Svi Titovi stavovi izloženi i sabrani u ovoj knjizi, bez obzira o kojoj je revolucionarnoj fazi reč, u kakvim su uslovima izrečeni ili formulisani, dosledno su zasnovani na klasnoj osnovi. U tom pogledu se ne menja osnovni Titov pristup štampi ni kad je reč o etapi borbe kada je napredna, radnička štampa delovala u buržoaskom sistemu ni kada je radnička klasa uzela vlast u našoj zemlji i društvu koje se danas bori da i sredstva informisanja i samo infonnisanje - budu u lunkciji njenih istorijskih interesa. Čitajući tekstove u ovoj knjizi,
12