RTV Teorija i praksa

nas je veoma često upozoravao da se toga čuvamo i u svojim zahtevima pokazivao nam pravilan i dosledan put u međunarodnim odnosima. Tito je uvek govorio da osnovni oslonac u radu i delovanju novinara treba da bude istina. Ona mu u novinama, na radiju i TV nikada nije zasmetala. Ali se, baš zbog sagledavanja te pune, prave istine, zbog potrebe da novinari uđu u suštinu, dijalektiku istine, zalagao neprestano za to da se organizuje njihovo obrazovanje, da se oni kao ličnosti i društveno-politički radnici idejno i stručno osposobe, jer bez toga neče biti u stanju da adekvatno odgovore društvenim potrebama i zadacima koji pred njima stoje. Bez toga oni će zapasti u prakticizam, postaće sredstvo manipulacije od strane zastupnika nesamoupravnih interesa, grupa i pojedinaca i neće moći, u teškim situacijama, da doprinesu da mase usvoje i slede liniju Partije, da sagledaju perspektivu i značaj dnevne i dugoročne borbe za socijalizam. Oni, jednom rečju, neče moči da izvršavaju svoj deo zadataka u klasnoj borbi. Jedan od najvažnijih Titovih amaneta, ostavljenih Ijudima koji rade u sredstvima informisanja, jeste da je čuvanje tekovina revolucije, pre svega, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti socijalističke samoupravne i nesvrstane Jugoslavije, njihova sveta obaveza. Posebna je funkcija štampe - rekao je on novinarima „Nove Makedonije”, 9. novembra 1972. godine da doprinosi jačanju bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti. „Problemi i aktivnost rađnog čovjeka Slovenije, na primjer, moraju nači mjesto u štampi Makedonije, kao što problemi makedonskog radnog čovjeka moraju naći mjesto, recimo, u štampi Srbije i drugih naših republika”. Osnovna tema našeg novinarstva i fokus njegove pažnje, govorio je Tito, treba da bude naš rađni čovek, stvaralac materijalnih i duhovnih bogatstava. Tito je zbog toga od novmara tražio da idu u fabrike, rudnike, svuda gde se proizvodi i stvara. „Naša štampa postavlja Ijude na pijedestal na kome oni moraju da budu, i to baš one Ijude koji to zaslužuju, a to su nasi radm Ijudi žuljavih ruku, svi naši istaknuti trudbenici” rekao je on u razgovoru s dopisnikom Tanjuga, 10. novembra 1949. Ovaj Titov davnašnji zahtev, taj visoki standard, koji je on postavio pred novinare. nije uvek adekvatno poštovan i stoji kao velika obaveza pred sredstvima javnog informisanja.

17