RTV Teorija i praksa

politiku nesvrstavanja i da neprestano informišemo o onim snagama i težnjama milijardi Ijudi, koji su u postojećim monopolskim sistemima informisanja diskriminisani i netačno predstavljeni u redukovanoj, pojednostavljenoj i iskrivljenoj svetlosti. Tražio je od naših glasiia i novinara da se tome suprotstave punom istinom i sigurno je da smo - zahvaljujuči baš njegovoj dalekovidosti i razumevanju - svet kao celinu bolje razumeli nego mnogi drugi, moćniji od nas i po mogučnostima i materijalnim komunikacionim potencijalima. Tito je pružio izuzetan lični doprinos i u borbi za novi intormativni poredak i dekolonizaciju informisanja, što je naročito došlo do izraza u dokumentima usvojenim na samitima nesvrstanih zemalja, sastancima KEBS, prilikom formiranja puia agencija nesvrstanih zemalja i u nizu drugih dokumenata i prilika. Još na V samitu nesvrstanih zemalja u Kolombu Tito je posebno istakao: „Veoma je krupno pitanje dekolonizacije u oblasti informacija i kulture uopšte. Ohrabrujuči su početni rezultati postignuti u ovoj oblasti. Primena odluka Konferencije u Nju Delhiju o saradnji nesvrstanih zemalja u oblasti informacija biče od ogromnog značaja”, Titov odnos prema štampi, novinarima, socijalističkom novinarstvu kao subjektu u sistemu informisanja uvek je bio uslovljen interesorn naše revolucije, pa je i razumijivo što je njegova reč uvek bila s jedne strane ohrabrujuča, savetodavna, ali veoma često i kritička, kad je bilo pojava da se u javnim glasilima javljaju tendencije udaljavanja od linije Partije i nedovoljnog razumevanja njene linije, pa čak i otvorenog suprotstavljanja. Osobito je njegova kritičnost ispoljena u onim delikatnim trenucima kada se socijalističko samoupravljanje probijalo i kršilo snažne tehnobirokratske, liberalističke, etatističke, centralističke, unitarističke, separatističke, nacionalističke i đruge kontrarevolucionarne snage otpora, kada su protivnici linije SKJ uspevali povremeno da pojedine deiove informativnog sistema iii pojedina glasila stave u službu svojih posebnih, grupnih, antisamoupravnih i antisocijalističkih interesa. Tito se stalno zalagao za stvaralačku slobodu novinara i redakcija, za njihovu samoupravnu i kreativnu samostalnost, ali i za punu odgovornost novinara i redakcija prema društvu, klasi, Partiji i revoluciji, U kontinuitetu je podsticao obezbeđivanje informacije na jezicima svih naših nacionalnosti i saradnju naroda i narodnosti republika i pokrajina u oblasti informacija.

19