RTV Teorija i praksa

uvođenja drugog kanala ustanovio da se time nije izmenio programski sastav ponude niti vremenski obim njegove krajnje upotrebe. Prioritetni izbor gledalaca je težio ka privlačnijim programima (serije, filmovi, drame). Gertsova je proučavala reakciju belgijskog auditorija posle uvođenja kabl televizije kada se povečala programska ponuda i promenio programski sastav. Rezultat je bio. uz skoro nepromenjen vremenski obim celokupne potrošnje, nešto manji udeo u gledanju kulturnih i religioznih programa i povečano pračenje sportskih i zabavnih - kviz emisija. Britanska komercijalna televizija zbog štrajka nekoliko nedelja nije emitovala program. M. Vober je pri tom ustanovio da su pri smanjenoj ponudi gledaoci na ostala dva kanala BBC koristili skoro isti obim programa i pri tom birali pre svega komedije i zabavne programe. Zato mislimo da bi u budučem srednjoročnom periodu, morali đa težimo pre svega ka poboljšanju programa, naročito kvaliteta emitovanja nekih (na primer društveno-političkih sadržaja). ka povećanju obima programa (odnosno uvođenju novih) ali samo ako je to nužan uslov za postizanje većeg kvaliteta. Društveno-politički kao i razlozi usaglašavanja i štednje zagovaraju veću programsku razmenu izmedu svih naših studija. Ciij intenzivnije i obimnije razmene trebalo bi da bude takvo tehničko rešenje, koje bi u budućnosti omogučilo da gledaoci na celom području Jugoslavije primaju svih osam televizijskih programa. Mislimo da bi jezičke prepreke u velikoj meri mogle lako da se premoste upotrebom teleteksta za titlovanje iste slike u više jezika.

KORISNOST TELEVIZIISKIH SADRŽAJA ZA SAMOUPRAVNO ODLUČIVANJE Interesovalo nas je gde radni Ijudi i građani dobijaju informacije za praćenje problema i odlućivanje u radničkim savetima, mesnim zajednicama i opštinskim skupštinama. Ustanovili smo da se o tome prvenstveno obaveštavaju preko osnovnih društvenih grupacija (porodice, drugova sa posla. suseda, vršnjaka), preko društvenih komunikacija (zborova radnika, sastanaka) i relativno najmanje pomoću sredstava javnih glasila. Ipak, televizija je izuzetak, jer su je između devetnaest izvora anketirani stavili na treće. a medu medije na prvo mesto. Slićno, izuzetno mesto. koje upitani pripisuju televiziji. utvrdio je i profesor dr Pavao Novosel u istraživanju samoupravnog