RTV Teorija i praksa

da budu bolje plasirani među aktivnije i zainteresovane gledaoce. Za manje obaveštene i zainteresovane grupacije građana trebalo bi potražiti pogodnije oblike informisanosti kao prvi korak i uslov njihovog uključivanja u aktivni društveni život i odlučivanje. Obaveštavanje auditorija bi moglo da bude još uverljivije i uspešnije kada bi kao sastavni deo društvenih akcija, bilo usklađenije uvedeno u kombinacije i kumulacije doprinosa raznih izvora i oblika međusobne, zajedničke i masovne komunikacije. Tada bi još doslednije u kampanjama međusobno sarađivali i dopunjavali se radio, televizija i štampa i to tako što bi poštujuči svoju samostalnost i potrebe pojedinih grupacija među auditorijem bolje iskoriščavali svoje komparativne prednosti. Druga slabost, koja se ne izražava samo prilikom političkih akcija, sadržana je u neusklađenosti između onoga što tele\dzija svojim programom obuhvata i onoga što giedaoci stvarno žele da vide. U našim anketama gledaoci su sudili da ih sredstva javnog informisanja više zadovoljavaju informacijama o događajima i problemima koji su daleko od njihovog neposrednog delokruga i životnog prostora. Najzadovoljniji su vestima koje su na razini republike i na planu svetskih događaja. Ali misle i da su premalo obavešteni o događajima i problemima koji se tiču njihovog neposrednog okolja: u organizacijama udruženog rada i u kraju u kome borave. Problematika organizacija udruženog rada i mesnih zajednica je u središtu zanimanja anketiranih, ionako večina pretežno u tim okvirima odlučuje i ostvaruje svoja samoupravna prava. Zato veliki đeo radnika i građana upravo na tom nivou izražava želju i potrebu za kvalifikovanom informacijom i kritikuje televiziju jer smatra da im ne nudi dovoljno. Nedostatak obaveštenosti i jasnoče na osnovnim nivoima moračemo drastičnije da rešavamo i da više doprinesemo rešavanju probiema auditorija. Televizija će u budućnosti morati da se šire otvori i da pomogne kod uskladivanja pitanja koja se odnose na osnovna prava samoupravnog odlučivanja sa interesom društva u celini. Treči oblik kritike nas upozorava na potrebu veće demokratizacije i uvažavanja pluralizma interesa kao i brže prevazilaženje slabosti jednosmernog komuniciranja, koja je posebna tehnička specifičnost televizije kao masovnog medija. Delegatsko obaveštavanje preko televizije još uvek nije dovoljno otvoren, samoupravni i ravnopravni demokratski dijalog između

28