RTV Teorija i praksa

Na osnovu ovih eiementarnih, samoprocesnih karakteristika aiternativne televizijske tehnologije mogu se. daije, razvijati bezbrojne procesne varijante u smislu „grupnoprocesnih” video-doži\'ljaja. počev od porodičnih grupa do škola (razreda, odeljenja) preko radnih grupa. analitičkih grupa, stambenih, komunalnih grupa. do radnih organizacija, širih društvenih zajednica itd., itd. Mogućnosti su, naravno, beskonačne i u pravom smislu reči nove i alternativne u odnosu na televizijski medij kakav sada imamo. Možda nije ni potrebno pominjati da, uz ove osnovne procesne karakteristike, alternativna eiektronska tehnoiogija daje prvo, ogromne čisto informacijske mogućnosti, a drugo, mogučnosti kreativne interpretacije i modifikacije zabeleženog procesa kroz široku lepezu elektronski proizvedenih vremenskih. grafičkih, likovnih, prostornih. svetlosnih, hromatskih intervencija i alternacija. No. to je več domen estetike i nadgradnje jezika alternativne televizije. o čemu ćemo drugom prilikom. Prirodno je da iz praksisa sa ovako bogatim kuiturnim informacijskim sredstvom, sada več postoji ogromno iskustvo koje se može čak nazvati i sasvim novom alternativnom kulturom. Prvo, počela su iskustva sa koriščenjem videotejpa u grupnim situacijama (grupe prijatelja, poznanika) u kojima se stvaraju jedinstvene forme kolektivne svesti koja se odnosi kako na stvarno vremensko iskustvo, tako i na zabeleženo i uskladišteno iskustvo u sferi tzv. „uličnog vida” u kojem, jednostavno, Ijudi sa Porta-Pak sistemima stoje na ulicama i snimaju procese koji se pred njima odvijaju. Zatim, postoji jedinstven pravac delovanja u kojem se stvaraju kompieksne video-okoline (environments) sa velikim brojem audio-video-izvora, mnoštvom monitora i pozicija koji simultano funkcionišu na raznim razinama: procesnom odyijanju, beleženju iii povraćaju, a pristupačni su zainteresovanim pojedincima u cilju slobodne kontrole nad v\deo-hardware-om i softiuare- om. Postoji i izuzetno bogato iskustvo sa decom, kako školskom tako i predškolskom, koja koriste video-tehnologiju u grupnim ili individualnim situacijama, kao primarno sredstvo ekspresije, odnosno kao izvor potpuno legitimnog kreativnog iskustva. Postoje i obimniji, odnosno ozbiljniji pokušaji koji su orijentisani na stvaranje širih aiternativnih komunikacijskih sistema koji bi bili u funkciji širih društvenih zajednica i grupa. (asno je da retko koja urbana zajednica poseduje odgovarajući broj formalnih mreža putem kojih bi mogla predvideti namere čianova zajednice. Jer, iako su društvene zajednice vremenom

47