RTV Teorija i praksa

celokupnom stanovništvu i svim zainteresovanim pojedincima. U ovakvom kontekstu, videotejp se pojavljuje kao legitiman dokaz o životu, problemima, i uslovima. dokaz koji mnogo efikasnije od biio kojeg drugog medija može reprezentovati namere i želje zainteresovanog stanovništva. Društveni odnosi su, znamo, veoma kompleksni, složeni, raznorodni i diterencirani, ali nema tog nivoa društvene interakcije u koji videotejp ili bilo koja varijanta alternativnog televizijskog sistema ne može savršeno da se uklopi i obogati interakciju. Zato, tzv. repertoar „programskih sadržaja” jednog ovakvog sistema može, u suštini, biti ograničen samo granicom mašte i raznolikošću komunikacijskih potreba diferenciranih članova zajednice unutar koje sistem deluje. U takvoj atmosferi može, naravno, doči i do formi nadgradnje u kojoj se medij, osim u informacijsko-komunikacijske, koristi i u kreativno-izražajne svrhe. pa nije teško zamisliti plej-bek okoline (environment), video-festivale, video-radionice - ateljee, itd., itd. Sam videotejp izuzetno je močno sredstvo analize jer ne samo što poseduje mogučnost pračenja i reprodukcije procesa več poseduje ipak samo sebi svojstvene modalitete kao što su: slou-moušn, stop-trik, kvadrat po kvadrat, übrzani pokret, elektronski fidbek, tajm-dilej itd., itd. Naravno, neke od ovih modaliteta može proizvesti i film, ali kao što znamo u filmu ovi modaliteti predstavljaju „specijalne efekte” dok u slučaju videotejpa oni predstavljaju vrlo pristupačne aii prvenstveno sastavne odlike samog hardiuare- a, odnosno video-jezika. Kada bi štampani mediji bili korišćeni na isti način na koji se danas koristi televizijski medij, bilo bi nam dozvoljeno da pišemo samo romane, drame i vesti, ali nikada za sebe več uvek u očekivanju šta če drugi o tome reči. Jasno je da pisani jezik danas nema ovakve prepreke, pisani jezik danas zaista i predstavlja multinamenski medij koji se primenjuje u bezbrojnim situacijama, Razloge ovome treba videti u tome što je štampa postala toliko jeftina i pristupačna đa je mogla postati i masovno sredstvo. Do pojave portabl video-tehnologije, funkcija štampe u info-komunikacijskim (informativno-komunikacijskim) procesima, nije se mogla konstatovati u odnosu na televizijski medij koji je, pod kontrolom elite, bio ograničen na nekoliko predeterminisanih sfera koriščenja, Tek sa pojavom portabl video-tehnologije televizija se može koristiti kao lično sredstvo. Kako se društvo informacijski i medijski više razvija ovo postaje sve normalnifa i sve veča potreba. U celom alternativnom dijapazonu možda najbitnija a i najjednostavnija činjenica jeste