RTV Teorija i praksa
Nedostatak ovog sistema bio je u tome što za njega nije bilo odgovarajućih filmskih kamera pa su prepis programa sa standardne filmske trake na ovu specijalnu traku obavljala svega dva preduzeća, jedno u Njujorku, a drugo u lako je ovaj sistem postigao vanredno kvalitetnu reprodukciju slike na TV ekranu on je übrzo morao ustupiti mesto novom konkurentnom sistemu CCS (Colorvision Constant Speed) koji je konstruisan za upotrebu običnog super 8 filma. CCS uređajem moguće je dakle svaki super 8 fllm reprodukovati na običnom kolor TV prijemniku tako da za njega nije više potrebna optička projekcija u tamnoj prostoriji. Ovaj sistem prvenstveno je namenjen amaterima super 8 filma, a moguće ga je koristiti i u slobodnim aktivnostima za filmsko vaspitanje mladih. Za širu primenu u školama ovaj sistem ne dolazi u obzir jer ne omogućava neposredan zapis televizijsMh programa koji su za škole ipak najinteresantniji. Slično se dešava i sa vido-pločama, čiji je razvoj prilično u zakašnjenju, ako se podsetimo da su prvi put bile javno demonstrirane već 1973. godine, gotovo u isto vreme kad i prve video-kasete. Prvi sistem video-ploče sa mehaničMm očitavanjem zapisa, koji su razvili konstruktori nemačMh tvornica „Telefunken” i „Decca” pod nazivom TED (Television Disc) zbog srazmerno malog kapaciteta (svega oko 15 minuta) nije se mogao probiti jer se uporedo s njim pojavio nov konkurentni sistem video-ploča VLP (Video Long Play) sa lasersMm očitavanjem zapisa kojim je kapacitet ploče povećan na 60 minuta. Ovaj sistem je holandsM „Philips” počeo propagirati na američkom tržištu već 1973. godine, ah prvi VLP uređaji pojavili su se na tržištu tek uoči 1979. godine. Konjunktura VLP video-ploča na američkom tržištu toliko porasla da producent jedva podmiruje potražnju, zato se ovaj sistem ni do danas nije pojavio na evropskom tržištu. Video-ploče imaju veliku perspektivu za široku potrošnju jer su to programsM fabrikati koji se mogu serijsM proizvoditi po pristupačnim cenama. Ma koliko video-ploče bile interesantne, one će se moči primeniti u školama samo kao dopuna kasetmm magnetoskopima i video-kasetama koji za vaspitno obrazovm proces imaju niz dodatnih didaktičMh pa i tehničMh prednost. Kasetni magnetoskopi razvijeni su iz kolutnih magnetoskopa, a u toku poslednjih sedam godina su se neprestano tehmcM usavršavah u širem sistemu priručne televizijske tehnologije.
62