RTV Teorija i praksa

Teodor Brudar

JEDAN POKUŠAJ MERENJA I VREDNOVANJA REZULTATA RADA NA TELEVIZIJI

Sumnjiv je rad koji sebe smatra nemerljivim

Produkdja televizijskog programa je složen posao iz više razloga. Po organizaciji koju nameče osobena televizijska produkcija, proizvodnju ovog programa teško je upoređivati sa bilo kojim poznatim sistemom organizacije, te otuda „pojava čestih promena organizacionih struktura”.’ No, bez obzira na sve te i druge okolnosti karakteristične za televizijsku produkciju i društvenu ulogu televizije, činjenica je da taj program ostvaruju Ijudi čiji rad treba meriti i vrednovati i koji od toga rada treba da žive. Šta je, međutim, istovetno u svim televizijskim centrima? Program proizvodi, u ovakvoj ili onakvoj organizacionoj sprezi, više desetina istih struka koje se raspoređuju u proizvodne timove, čiji je zadatak da proizvedu određenu emisiju. Među istim strukama trebalo bi da postoje isti relativni odnosi vrednosti poslova, bez obzira na nivo dohotka koji radna organizacija ostvaruje. Jednostavno rečeno, relativni odnos vrednosti posla jednog filmskog snimatelja, montažera, novinara, vozača, može i mora da bude isti bez obzira u kojoj su televizijskoj stanici udružili rad. O tim zajedničkim činiocima proizvodnje televizijskog programa još se nedovoljno govori, ali se zato često pominju specifičnosti ove ili one vrste, što u krajnjoj liniji treba da se shvati kao: neka svako radi po svome i u okviru svoga dohotka. U nedostatku šire proverenih merila, Televizija Priština pristupila je na svoj način relativnoj proceni vrednosti poslova svih proizvođača programa, proceni koja se primenjuje od

' ffiro Vasikv, „Razvoj organizacione strukture i organizacije rada na televiziji" DuTr r X ! k!%n7f9°B0 an,a ° raZ ™' U te ' eVi2ii ' e " ,UBoS ‘ aviii ' Dodatak uz knii B u 3.

2 Svetislav Nedeljkov, „Teze za izradu metodologije individualnih normi i vrednovanie rezultata rada za izvršioce u neposrednoj proizvodnji TV programa” Matenjah sa Savetovanja, knjiga 3.

55