RTV Teorija i praksa

regionu za programe Radio-Sarajeva vezano je tri petine publike, a u bijeljinskom i bihaćkom regionu manje od polovine. Kako vidimo, u dva geografski krajnje periferna regiona, najudaljenija od centra, programi Radio-Sarajeva imaju najmanje publike”. Dalje, Nastić nastavlja: „Radio-Beograd je na drugom mestu kao komunikator kome preferira veliki dio auditorijuma radija u Bosni i Hercegovini. Radio-Beograd u bijeljinskom regionu ima više publike nego Radio-Sarajevo, u tuzlanskom regionu približno jednako, a u svim ostalim regionima, izuzev mostarskog, veže velikd dio slušalaca (30 do 60%)”. Kada danas, 8 godina od realizacije istraživanja, govorimo 0 značaju međurepubličkog komuniciranja i protoku informacija između republika i pokrajina, onda su ovi podaci od izuzetnog značaja i bez njihove produbljene analize teško bi se moglo prihvatiti neko ozbiljnije tretiranje tog problema bez obzira da U ga razmatraju komunikolozi iti društveno-poUtički radnici iU programska tela radio-difuznih organizacija Očito je da je Radio-Sarajevo najjači komunikator u komunikacionom prostoru Bosne i Hercegovine, aU Nastić ukazuje na to da „održavanje ove pozicije zahtijeva stalne napore”. Ovo vizionarsko upozorenje danas višestruko u praksi aktuehzirano, valja dvojako shvatiti. PubUka iskazuje svoje preferencije prema određenim programskim sadržajima, a znatno manje prema nazivu stanice. No, da bi slušalac nesmetano mogao da bira stanicu i njen program, potrebno je da za to ima tehničkih uslova (u nekim delovima RepubUke se ni programi Radio-Sarajeva u to vreme nisu dobro čuU). Od vremena kada je ovo istraživanje izvedeno pušten je u rad novi ST predajnik Radio-Beograda pa je time mogućnost pokrivanja nešto veče teritorije povećana, a da li se time povečao i broj slušalaca zavisi рге svega od njihovih preferencija koje se dele ne samo na programe Radio-Sarajeva i Radio-Beograda, već-i na desetine lokalnih radio-stanica. Podaci o strukturi slušalaca i gledalaca po zanimanju i školskoj spremi pokazuju da su najbrojniji poklonici oba medija domaćice, a da je najmanje među njima poljoprivrednika, što je 1 razumljivo, jer je tada bio zabeležen veoma skroman broj radio i TV pretplatnika u toj kategoriji Uca. Imajući u vidu nizak nivo školske spreme (čak 38% nepismenih ili onih koji imaju 1 do 3 razreda osnovne škole, a žive na selu), übedljivo deluje Nastičeva konstatacija da je to ~od posebne važnosti za televizijske programe namijenjene selu gdje je pored vehkog broja nepismenih funkcionalna pismenost nerazvijena”

218