RTV Teorija i praksa

ovakav festival, pružajući materijal za opštija razmatranja i zaključke, obezbediti u štampi daleko \dše prostora. Јег, imalo je zaista o čemu da se piše. Muzički programi, pored nesumnjive raznolikosti u prikazu i načinu obrade izvorne građe, nisu uvek praćeni s neophodnim zanimanjem, pa su i razgovori, kađa ih je bilo, ređe izlazili izvan konvencionalne i prigodne razmene utisaka. Jedan od razloga povremene inercije može se tražiti u slabijem prisustvu stvaralaca ove vrste programa, no osnovni uzroci se nalaze na drugoj strani. Muzika na radiju, kao nezavisno tkivo, podrazumeva nešto drukčije programske probleme od onih koji se otkrivaju u izboru za jednu smotru. Na festivalu se više značaja pridaje elementima obrade i predstavnim svojstvima, gde spoljašnji povodi, anegdota i vezivni govor imaju posebnu ulogu u naglašavanju i značenju muzičkih sadržaja. To za razmišljanja o muzici nije uvek i podsticajno. Kada se češće polazi od samodovoljnosti i potvrđenog kulturnog smisla izabrane muzike da bi se s više pretenzija pristupilo njenom programskom uobličavanju, ostaje se u okviru tradicionalnih načina prikazivanja što i ne izaziva otpore u opredeljenom slušalačkom ponašanju, ali ni konkretnoj emisiji ne obezbeđuje razlikujuće predstavne osobenosti. Otuda su, sa stalno prisutnom svešću o protivrečnostima izmedu naklonosti slušalaca i kulturne funkcije radija, najviše pohvala dobijali pokušaji da se prevaziđu šabloni i ostvare manje uobičajene veze muzike s drugim elementima emisije, posebno kada se činio napor da se slušaocima približe manje popularne vrste stvaralaštva. Informativno-politički, obrazovni i zabavno-humoristički programi, sa raznovrsnim sadržajima i žanrovima, uključujući, na primer, i emisije za mlade, imali su obično brojnu publiku i i podsticali plodne razgovore, koji su se pretvarali i u čitave rasprave, s polemičkim tonovima i iskustvenim argumentima. Ovi programi su na taj način opravdali očekivanja o kritičkom preispitivanju i razmeni mišljenja. Radnoj atmosferi doprinelo je što su i najoštrije primedbe iznošene uz istinsko uvažavanje kako oponenata, tako i autora, dok su postavljana pitanja, umesto osetljivosti sagovornika, provocirala bolje formulacije problema. Možda bi za naredne smotre trebalo postaviti i pitanje o kategorizaciji ovih programa i razvrstavanju programskih celina, kako bi se poređenja i uočavanja izvodila s većom sistematičnošču.

18