RTV Teorija i praksa

koliko se razmere širenja teatra budu sužavale, ostavljajući sve manje mogućnosti za dobijanje neophodnog pozorišnog obrazovanja, teatar će sve češče da vrbuje stvaralačke snage sa televizije. Mladi scenaristi i reditelji će moći na televiziji da dobiju svoja prva znanja. A posle, dok su još mladi da bi postali elastični i sposobni da prihvate novo, treba da odu iz studija - tako interesantno se naziva taj bučni brlog u kojem se pripremaju televizijske emisije - da odu što dalje od kamera, mikrofona i svetlosnih uređaja. Ako se oslobode ovih pomočnika, koji vremenom postaju teret, moči će da pokažu svoj čisti talenat publici. Zašto tome treba težiti? Zašto treba menjati dobro plačeni rad za manje plačen, tim pre ako se prvi kotira dosta visoko i nesumnjivo je korisniji i efektivniji u socijalnorn smislu? Odgovor na ova pitanja je delimično ovakav: samo pred živim auditorijem mogu da se savladaju profesionalne navike koje pomažu da se nadvladaju sadašnje, mada privremene, granice televizije. Kakve su ove granice u predstavi talentovanog profesionalca koji ume da misli? Prvo, tehnika: televizija se još nalazi na dosta niskom nivou razvoja. Ekran je mali, boja je još u početnom stadiju, karnere i mikrofoni nisu solidni i daleko su od savršenstva. Dijapazon reprodukovanja slike i zvuka je ograničen i zahteva neprestanu kontrolu tehničkih stručnjaka. Ideja scenariste i reditelja na svakom koraku polaže ispite s tehničke strane i menja se pod pritiskom snimatelja do te mere da se ne može prepoznati, a oni nemaju dovoljno ukusa ili obrazovanja da bi mogli da podignu umetničku vrednost emisije. Savremeno tehničko stanje televizije slično je nivou na kome se nalazio film u periodu procvata Meri Pikford. Međutim, svako ko ima bar malo zdravog razuma mora da vidi velike mogućnosti televizije. Televizijski ekran neće uvek biti mali pravougaonik, slika če postati velika i jasna, višebojna i trodimenzionalna. Drugo, postoje još administrativne prepreke među kojima je najužasnija - pomahnitalo ekonomisanje vremenom. Dok se etersko vreme delimično prodaje onima koji reklamiraju, stvaralački aspekti rada u studiju potiskuju se u drugj plan. Interesi televizijskog auditorija u SAD, a i u mnogim drugim zemljama sveta zavise od toga što vreme od devet do deset časova pripada kompaniji „Consolidated Mid-West”, a tačno u

145