RTV Teorija i praksa

је dostupno svakome, tehniku može konačno da postigne svaki čovek. Rekao bih čak, da loš glumac često postiže tehniku brže i bolje, jer dobar glumac radi srcem, sopstvenim nervima i često prekoračuje nekakve zakone tehnike, ignorišući ih. Znači, ako se radi o filmu, teatru ili televiziji - svuda je potreban dobar glumac, u pravom smislu reči - savremeni umetnik. Ali, razni uslovi stuaralaštva postavljaju pred glumca očigledno i razne zahteve? Pre bi se moglo reći - pred reditelja. Uzmimo kao primer insceniranu i ekranizovanu oovest B. Vasiljeva A zore su ovde tihe. Kod Jurija Ljubimova, koji je postavio tu stvar u „Teatru na Taganki”, glumac se nalazi u određenim uslovima scenskog lika, scenske radnje. On je, ako se može tako reči, u srazmeri sa svim komponentama predstave, koje je smislio reditelj. Svi koji su videli predstavu Ljubimova, sećaju se pokretnih dasaka koje označavaju čas sanduk kamiona, čas drveče u šumi, čas zidove brvnare-kupatila... I između tih dasaka igraju glumci. Na televiziji predstava tako ne bi mogla da se reši, bilo bi potrebno pronaći druga izražajna sredstva. Јег, ono Sto je karakteristično za nepokretnu scenu, gde publika sa jedne tačke posmatra veliku sliku unutar koje se nešto stalno menja, na televizijskom ekranu bi prema svemu bilo malo interesantno. Smenjivanje planova raznog rakursa, raznih odnosa, pretpostavlja na televiziji nešto drugo od onoga u teatru, plastično rešavanje stvari, Film pruža interpretatoru te povesti druge mogučnosti mogučnosti prirodne i mogučnosti zamene neposrednog preživljavanja glumca raznovrsnošču filmskih sredstava. Preneo sam na televiziju neke svoje predstave i uvek sam se, radeči to, sukobljavao sa zahtevom da one moraju ovde biti postavljene nešto drugačije nego na sceni. Na primer, u pozorištu se naša inscenacija Čoveka sa strane oslanja na опо što se zove „teatralnost” - pred gledaocima je scenska kutija sa spuštenim sufitama, sa ogoljenim zadnjim zidom. Činilo mi se da je na taj način moguče na najbolji način izraziti teatarskim jezikom šta je to fabrički svet Ako bi se pravila dekoracija, ona bi ipak bila lošija nego ako bismo prikazali naš teatarski dekor i postavili na scenu nekoliko stolova pokrivenih zelenim suknom - jer, komad se sastoji od niza vanrednih sednica. Premeštanje tih stolova, brza, napeta muzika i pusta, poslovna apsolutno ogoljena scena - iz toga se u stvari sastoji „teatralnost” naše predstave. Snimati pozorišnu predstavu na filmsku traku, ništa u njoj пе menjajući je besmisleno. To bi predstavljalo ponavljanje, a bilo

150