RTV Teorija i praksa

U vašoj pozorišnoj inscenaciji Čoveka sa strane Češkov i drugi učesnici te priče se bore za svoje principe, svoje poimanje onoga što se odigrava sa dosta žara, rekao bih čak sa ambicijom. U televizijskoj verziji izvođači su nešto malo uzdržaniji, iako je opšta napetost radnje očuvana. Zašto je došlo do toga? Da li zbog toga, što je televijiji ekspresija kontraindicirana? Čini mi se đa među rediteljima filma i televizdje, Ijudi neiskusni ili čak i iskusni, ali koji se pridržavaju jedne određene tačke gledišta, često umrtvljuju na traci Ijudsko preživljavanje, jer je tamo, u filmu i na televiziji, glumcu mnogo teže da bude spoljašnje i unutrašnje energičan. Kompozicija kadra, osvetljenje i mnoga druga sredstva smetaju da se izrazi svom snagom ono što se odigrava u glumcu u datom trenutku. Težnja da se ograniči emocionalna eksplozija, energična gluma za račun čisto fotografskih sredstava, javlja se i u filmu i na televiziji. Ali, imajte na umu da se najbolji primeri i filmske i televizijske umetnosti uvek postižu visokom energijom glumačkog samoizražavanja. Ono se može postići unutar kadarskom strukturom ili montažom. Ali, može se uloviti i mogučnost isto takvog, kao i u životu, energičnog izražavanja osećanja i misli čoveka. Cini mi se da je to mnogo važnije i suštastvenije od bilo kakvog podvlačenja. Montirajući televizijsku celinu Čoveka sa strane, video sam da je Gračev koji u šestoj slici televizijske predstave, u sceni raporta, dolazi do vrhunske napetosti, pri snimanju, pošto je odsustvovala veza te scene sa svime što joj je prethodilo, izgubio potreban stepen emocionalnosti. Tu je bila potrebna visina njegove duševne eksplozije koju na snimanju nisam uspeo da izvučem od njega. I morao sam pomoću montaže, putem raznih radnji da dovedem tu scenu do usijanja. Ali, tako nešto sam morao da radim najviše dva puta tokom celokupnog rada na televizijskoj predstavi. Anatolij Vasiljeviću, da li je sve u Vašim televizijskim predstavama, kada ste ih gledali na televizijskom ekranu, bilo za Vas onako kako ste zamislili i želeli? U poređenju sa filmom, reditelj na televiziji ima jedno interesantno preimućstvo - preda mnom se nalazi običan televizor, ili kako se on tamo zove, a ja, gradeči kadar, odmah vidim kako on izgleda na televizijskom ekranu Sedeći кгај televizijskog pulta ja rukovodim snimanjem sa mnogo većom uverenošću nego što to, kako mi se čini, radi filmski reditelj, koji samo pokatkad baci pogled kroz okular kamere. Zato ni iznenađenja kod mene, po pravilu, nema.

152