RTV Teorija i praksa

11 R. Ingajden, „O fenomenološkoj estetici.” Poljska obrada predavanja održanog u Institutu za estetiku Univerziteta u Amsterdamu, 17. marta 1969.

doživljaja koji je, prema Ingardenu, trostepeni: „!) počinje čulnim opažanjem nekog fizičkog temelja umetničkog deia posle čega se u primalačkom doživljaju vrši konstituisanje dela; 2) posmatrač (odnosno u našem slučaju slušalac - prim. 8.T.) aktueMzuje estetsM značajne kvalitete koje mu umetničko delo sugeriše i dovodi do konstituisanja eststeke vrednosti celine; 5) najzad, na njih reaguje pozitivnom IM negativnom emocijom koja čini odgovor na estetsM vredan raspored delova umetničkog dela.” 11 Ontološko-egzistencijalna ceMna strukture Drugog raskriva se, pak, na temelju „transcendentalne teorije iskustva drugih.” Drugim rečima, smisao Drugog „dobija svoje tumačenje od mišljenja.” Radio-dramsko mišljenje konstituira Drugog „prema svom legitimnom, tj. svom ispunjenom sadržaju.” Uvid u imphcitnu strukturu radio-dramskog umetničkog dela kao svojevrsne intencionalnosti pokazuje da se na tlu njegove primarne datosti potvrđuje korelat jednog tuđeg cogito. Taj cogito (cogito Drugog) pojavljuje se kao suglasna struktura biča umetničkog dela kao onog koji (več) sadrži primordijalni cogito. Cogito Drugog u odnosu na primordijalnointencionalni cogito radio-dramskog umetničkog dela ponaša se „kao onaj što je transcendentalno postavljen.” Drugi, međutim, iako transcendentalno pcstavljen ima ulogu ogledala. On, naime, uveM upučuje na sfim način postojanja radio-dramskog cogita, on je njegovo zrcaljenje.

20