RTV Teorija i praksa

Takođe je neophodno da se razmotri pitanje o uticaju sredstava masovne komunikacije na trajanje muzičkih emisija. Simfonijski radio-programi često traju kao i u koncertnoj sali, odnosno traju dva sata uz pauzu od 15 minuta, a ona je ispunjena govornim komentarom. Takvi dugi koncerti nisu svojstveni televiziji. U istraživanju koje je posvečeno pitanjima sociološke estetike, Alfons Zilberman, oslanjajuči se na američko iskustvo, smatra da muzičke emisije treba da traju 45 minuta, od kojih, po njegovom mišljenju, kamera treba da prikaže orkestar, 12 minuta - ostalo vizuelna zbivanja, a ostatak vremena da se popuni govornim komentarima. Pri tako ograničenom vremenu prirodno je da se ne može emitovati Eroika ili Deveta simfonija Betovena, kao ni simfonije Malera, Bruknera i Šostakoviča. U vezi s tim ponovo se pitamo da li i na televiziji postoji tendencija ka skračivanju muzičkih komada? Kritička skepsa takvih istraživanja televizijskih programa, koje su izrazili Adorno i Encensberger, oslanjaju se na čvrstu osnovu; međutim i pored sveg pesimizma, oni stalno ukazuju kulturnim radnicima da je njihova obaveza da se suprotstave površnim pretenzijama televizijske administracije. Sredstvo masovne komunikacije po svojoj prirodi teži da se obraća što večem auditoriju i da obuhvati široke slojeve društva. Jer, zadatak televizije se ne sastoji u tome da zadovolji bilo koji zahtev masovnog gledališta, več naprotiv, da ga obrazuje.

151