RTV Teorija i praksa

Drugi prilaz zahteva da se vratimo istorijskom onpnalu koristeći metod „prenećemo se tamo” koji je uspesno primenjivan kako u TV dokumentalistici tako i u sudskim procesima. Za primer ovakvog prenosa može da posluzi prva postavka Labudovog jezera u Petrogradu u kojoj je auditorpu prikazan pozorišni prostor, što je bilo posebno mteresantno. Kamere bi, sem toga, ako bi prestale da budu rabim scene, mogle da registruju ponašanje auditorijaiza vreme predstave i pauze. Najzad, postoje scene u Labudovom jezeru ko]e bi savremeni gledalac ne žaleči, mogao da propusti. Baleti XIX veka mogli bi u celini da se prikazuju na televiziji i da čak, ponekad, pretenduju na značajan auditorij. Međubm, mi možemo da se odreknemo i pojedinačmh scena i imitiranja. Po pravilu igraju u kostimima XIX veka ili imitaciji kostima XIX veka. Ako već nemamo snage da ukinemo takvu praksu, u krajnjem slučaju možemo da ]e osudimo ili zabranimo sve predstave slične vrste da bi sto pre naučili da ih pravilno postavljaju. Sa gubljenjem uslova i okolnosti koji su delimično omogučavali nastupanje ovih pa-de-de, svetleći ekran u maloj trpezariji omogučio je da se izmene nijanse pokreta u igri. Na primer tradicionalni gest upučen partneru: „Volim te” izgleda deplasiran, a poklon auditoriju; „Hvala” - izgleda čak ružno. Cini mi se da, ako balet na televiziji želi da opstane, mora biti spreman da prihvati neophodna skračenja. Nije teško otkriti razloge zbog kojih televizija voli balet Posle niza intervjua, Panorame, Koronejšn strit, ozbiljne drame i numera pevača (ma kako oni bili živi ipak ih postavljaju u nepokretni kadar) - posle reportaža sa mesta događaja i hronika u kojima vidimo svet i pomalo putujemo, pnjatno ]e videti kako se Ijudsko telo odvaja od zemlje i leti. Međutim, ako tako budemo govorili o večini baleta, znači postaviti problem na isuviše visok nivo. Radi se o tome da celokupna televizijska koreografija pretpostavlja da smo duzm da reagujemo na nju isto kao na akvarijum sa ribama, Moramo da smanjimo pažnju i da ekran posmatramo kao da smo u stanju lake hipnoze. Teško da će takav način posmatranja baleta doprineti uspehu ili neuspehu emitovanja. Uostalom, največi konkurent reditelja nije drugi televizijski program, vec čin pijenja čaja. Balet je idealno i oštroumno rešenje koje omogućava prekid u gledanju da bi se pio čaj. Bez obzira na „efekt akvarijuma” televizijska koreografija ponekad dostiže vrhunac i pomaže da se otkrije autorova ideja. Originalni baleti Doroti Provajn u Burnim dvadesetim bili su

153